Bojana Štrbac: Umjetnost mi je odredila životni put

Lik Estele je specifičan po njenoj gracioznosti, lukavosti, sebičnosti. Ona je lik koji želi da bude ogledalo lepote, želi pažnju, želi da je obožavaju, ali je zanimljivo to da ukoliko ona ne dobije sve to, ne može da živi i da funkcioniše.

Odbija da prihvati svoje postupke i stalno traži opravdanja, ne preduzima odgovornost za svoje, u suštini beži od istine i od svog "ja". Njena tragedija u delu je to što ne može da se vidi u ogledalu dok je u paklu i samim tim je zauvek zatvorena u očima drugih, koji je nikada neće pohvaliti i potvrditi ono što ona želi da čuje, jer kako sama drama kaže "Pakao su drugi ljudi".

Rekla je ovo za "Glas Srpske" Bojana Štrbac, talentovana glumica, komentarišući svoju ulogu Estele u komadu "Bezizlazni" u režiji Ilije Blagojevića. Mlada umjetnica kaže da je ova uloga u velikoj mjeri bila ogromna škola, kako u umjetničkom, tako i u životnom smislu. 

- Ukoliko neko ili nešto ugrozi Estelu, njeno biće, njen plan, neće imati problem da učini sve što je neophodno da se zaštiti, što uključuje to da ukoliko je potrebno ide preko mrtvih. Recimo u delu, gde ona zatrudni sa voljenom osobom, prevari muža, ona odlazi u Švajcarsku da se porodi govorivši mužu da ide na odmor. Njen ljubavnik odlazi sa njom, s nadom da će započeti novi život, ali njoj je bitan ugled i to da njen bogati muž ništa ne sazna pa Estela odluči da ubije svoje dete i vrati se nazad kod muža. Mnogo je slojevit lik. Ne mogu da kažem daje negativac, jeste u momentu, ali ona samo želi da je neko vidi kao što ona vidi sebe. Bilo je tu dosta istraživanja, dugotrajnog procesa. Kroz analizu ovog lika ja sam mnogo toga naučila o stvaralaštvu i o psihologiji, a između ostalog i o sebi, rekla je glumica.

GLAS: Ako se ne varamo to je autorski projekat Vaše malenkosti i Vaših kolega, koji je nastao nakon završenog fakulteta? 

ŠTRBAC: Jeste, osim režije, tekst je autorski projekat mojih kolega i mene, koji je nastao nakon završenog fakulteta. U trenutku kada se glumac nalazi na raskrsnici gde se pita "Šta sad", "Kako dalje i kuda", "Na koja vrata treba da zakucam... Odlučili smo da napravimo nešto sami. Najviše sam ponosna na to što smo mi kao drugari, prijatelji, ljudi koji su kao porodica uspeli da naprave jedan ovakav ozbiljan projekat koji se igra posljednjih godinu i po dana. Trenutno smo na stalnom repertoaru u pozorištu "Krsmanac". Predstava je igrana u Banjaluci u DIS pozorištu, mestu gde je sve počelo. Osvojila nagradu "Zlatni šipak" na MAT festu u Mostaru, gostovali smo na "Inspo festivalu" u Arilju. Ovo je predstava koja iz igranja u igranje raste i rađaju se nove inspiracije i nove lekcije. 

GLAS: Predstava je rađena po motivima Sartrovog klasik djela "Iza zatvorenih vrata". Adaptacija drame sa elementima komedije je priča o grijehu, praštanju i složenosti ljudskih odnosa i svima poznatih iskušenja, prožeta duhovnim trenucima koji donose osmijeh i razmišljanje?

ŠTRBAC: Najveći kompliment za ovu predstavu je bio kada smo igrali u Banjaluci, na kojoj je bila verenica mog najboljeg drugara, taj da je devojka bila oduševljena predstavom i da ju je ona inspirisala da kupi komplet zbirku Sartra i da je analizira. Što se mene lično tiče kroz ovaj proces sam se opustila što se tiče stvaralačkog aspekta, u smislu kada nešto voliš nema izgovora i daćeš sve od sebe da ispadne najbolja verzija. Smatram da kao ljudi konstantno učimo i konstantno se nadograđujemo u svim poljima. I zaista je tačno da su pakao drugi ljudi, kada skinemo okove očekivanja drugih i fokusiramo se na nas same, tada možemo da idemo samo uzlaznom putanjom. Kao što u samoj drami Sartr kaže: "Čovek je ono što bira da jeste". Isto tako, kao ljudi smo u mogućnosti da sami napravimo svoj pakao, a to je najgore što možemo da uradimo. Prihvatiti sebe sa svim manama i ujedno ih zavoleti, to je ključ. Zaista mislim da smo dovoljno inteligentna bića da sačuvamo jednostavnost i mir, ali od nas zavisi da li to želimo.

GLAS: Pomenuli ste da ste se glumom počeli da bavite još kao tinejdžerka u poznatom pozorištu DIS u Banjaluci. Takođe ste jedno vrijeme bili i student književnosti, ali ljubav ka teatru je pobijedila. Šta je to prelomilo da zaplovite u glumačke vode?

ŠTRBAC: Sećam se da sam kao mala uvek bila privržena filmovima i serijama. Pamtila sam sve replike iz filmova. Sva igra kada sam bila dete bila je usmerena ka tome da se nešto imitira. Jednom prilikom videla sam oglas za amaterske glumce u DIS pozorištu i nije bilo pitanje hoću li ili neću, samo sam otišla. Sećam se da nisam ništa spremila ni monolog ni pesmu. Samo sam zakucala na vrata pozorišta. Kada sam došla na audiciju, upoznala sam najboljeg mentora na svetu Novicu Bogdanovića, koji mi je bio kao drugi otac. U DIS-u sam počela da gradim sebe ne samo kao glumica. Naučila sam kako da pravi kostime, govorim pred publikom kako da komuniciram sa ljudima. Koliko je bitno čitati i stvarati. Ti ljudi su mi davali toliki vetar u leđa, bili smo svi različiti, a ujedno isti, svima nam je bio isti cilj, dramska umetnost. Kada sam prvi put stala na daske DIS pozorišta, znala sam da je gluma moj životni poziv. Ne samo gluma, već dramske umetnosti kao takve. Koliko god da su mi ljudi govorili: "Nemoj na akademiju, nemaš leba od toga", "Ko još danas uspeva u tom svetu", ja sam išla protiv svih. Znala sam da želim da živim i radim u Beogradu. Bila sam spremna na rizik i kada sam roditeljima saopštila šta želim, nisu bili za to, ali sam krišom otišla u Beograd na prijemni sa nešto malo para, jer želja za dramskim umetnostima je bila jača od roditeljske brige i od svih sila. Dete od 19 godina. Upisala sam se na glumu tada i neizmerno sam zahvalna svim okolnostima koje su mi se desile na tom putu. Gluma je za mene večni rad, jer u glumi možeš da budeš ono što jesi i što nisi.

GLAS: Pored glume bavite se još nekim poslovima, a jedan od njih je da ste operativni direktor platforme "Rocker.rs." Platforma se bavi promocijom rok bendova, muzičkim marketingom i popularizacijom alternativnog pravca u muzici.

ŠTRBAC: Pre svega ovu platformu su osnovala četiri fantastična čoveka Ilija Jovanović, Željko Jezdimirović, Anastasija Badža i Luka Joksimović. Platforma je nastala iz ljubavi prema rokenrolu. Razmišljajući o tome koliko, da se tako izrazim, ta vrsta muzike "umire" želeli smo to da promenimo. Želeli smo da napravimo platformu koja promoviše lik i delo rok bendova, koja im pomaže da svoju umetnost plasiraju na viši nivo. Želimo da razbijemo predrasude i vratimo duh onog starog vremena kada se malo lepše živelo, slobodno. U procesu smo otvaranja svoje akademije koja će pomoći mladim muzičarima da prvi put stanu na scenu, pokazati im kako treba da izgleda scenski nastup, šta je sve potrebno da uradiš da bi organizovao svirku, kao i razne edukacije, radionice i slično. Za mene lično je ovo jedno novo i divno iskustvo kroz koje sam naučila o muzičkom marketingu, menadžmentu, komunikaciji, ali i o muzici i stvaralaštvu. Za mene "Rocker.rs" znači porodica, ali snaga nije u pojedincu, već u timu. Naša platforma se takođe bazira na humanosti. Smatramo da današnjem svetu nedostaje malo empatije i ljudskosti, da jedni druge čujemo i pomognemo koliko god je to moguće, zato deo prihoda ide u humanitarne svrhe. 

GLAS: Uskoro počinje nova pozorišna sezona 25/26. Da li pripremate nešto novo kada je u pitanju svijet glume? 

ŠTRBAC: U toku su pripreme dva samostalna projekta mog kolege Ilije Blagojevića i mene. Prvi je taj da radim na monodrami koja se zove "Olujna noć", koja govori o padu Krajine 1995. godine. Predstava govori o jednoj porodici koja je preživela ono što je "Oluja" odnela i njene posledice. Isto tako govori o toj paraleli raspada Jugoslavije. Šta je rat doneo. Poruka predstave je koliko ljudi, naši roditelji, naši bližnji prenose traumu nama deci, svesno ili nesvesno i koliko živimo njihovu traumu dok je ne osvestimo. Premijera predstave će biti 30. oktobra u Beogradu... Predstava je delimično rađena po istinitom događaju moje porodice i zato ima posebnu emociju i značaj, a režira je Tadija Miletić. Drugi projekat koji radim je komedija pod nazivom "Karantin udvoje". Govori o dvoje mladih različitih ljudi koji igrom slučaja žive kao cimeri, a koji su dva različita sveta. Iz tih neslaganja dva lika koja su sušta suprotnost treba da se odsele jedno od drugog, a dešava se vanredno stanje i korona. Radnja predstave govori o tome koliko je zapravo korona dobrog donela i koliko je produbila odnos dvoje različitih ljudi i koliko se zapravo tokom nje rodilo ljubavi. I ovo je predstava rađena po istinitom događaju, u režiji Ilije Blagojevića i mene. Takođe tekst sami pišemo, a premijera će biti održana početkom novembra u Beogradu. U toku je i snimanje serije "Senke nad Balkanom 3" gde možete videti moj lik i delo u maloj ulozi.

GOLDONI

GLAS: Iza Vas je takođe jedan značajan pozorišni projekat, a to su Goldonijeve "Ribarske svađe" u režiji Miloša Đorđevića. Po čemu ćete pamtiti ovaj proces?

ŠTRBAC: Proces ću pamtiti po smehu, igri i po studijama. Najlepšem periodu života. Posebno mi je značajna ova predstava jer sam u njoj iskusila to da prvi put igram muškog lika - Bepo. Karakteristično je to što je dijalekat u predstavi bio dalmatinski, govorili smo na ikavici, što je bio dodatni glumački izazov. Igrati muškarca u predstavi je bila izuzetno izazovna i zabavna star. Kao glumica volim da se suočavam sa izazovima i teškim zadacima poput ovog. Ulogu sam gradila kroz kostim, spolja ka unutra. Zanimljivo kod građenja ovoga lika je to što ti kao glumac učiš ponovo da govoriš, hodaš i misliš iz totalno različite perspektive. Stavljaš se u totalno drugu kožu. Mislim da nam je svima ostao kao jedna posebna uspomena i lepa stvar je što je projekat živ i igramo ga nakon fakulteta. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.