Бојана Штрбац: Умјетност ми је одредила животни пут

Лик Естеле је специфичан по њеној грациозности, лукавости, себичности. Она је лик који жели да буде огледало лепоте, жели пажњу, жели да је обожавају, али је занимљиво то да уколико она не добије све то, не може да живи и да функционише.

Одбија да прихвати своје поступке и стално тражи оправдања, не предузима одговорност за своје, у суштини бежи од истине и од свог "ја". Њена трагедија у делу је то што не може да се види у огледалу док је у паклу и самим тим је заувек затворена у очима других, који је никада неће похвалити и потврдити оно што она жели да чује, јер како сама драма каже "Пакао су други људи".

Рекла је ово за "Глас Српске" Бојана Штрбац, талентована глумица, коментаришући своју улогу Естеле у комаду "Безизлазни" у режији Илије Благојевића. Млада умјетница каже да је ова улога у великој мјери била огромна школа, како у умјетничком, тако и у животном смислу. 

- Уколико неко или нешто угрози Естелу, њено биће, њен план, неће имати проблем да учини све што је неопходно да се заштити, што укључује то да уколико је потребно иде преко мртвих. Рецимо у делу, где она затрудни са вољеном особом, превари мужа, она одлази у Швајцарску да се породи говоривши мужу да иде на одмор. Њен љубавник одлази са њом, с надом да ће започети нови живот, али њој је битан углед и то да њен богати муж ништа не сазна па Естела одлучи да убије своје дете и врати се назад код мужа. Много је слојевит лик. Не могу да кажем даје негативац, јесте у моменту, али она само жели да је неко види као што она види себе. Било је ту доста истраживања, дуготрајног процеса. Кроз анализу овог лика ја сам много тога научила о стваралаштву и о психологији, а између осталог и о себи, рекла је глумица.

ГЛАС: Ако се не варамо то је ауторски пројекат Ваше маленкости и Ваших колега, који је настао након завршеног факултета? 

ШТРБАЦ: Јесте, осим режије, текст је ауторски пројекат мојих колега и мене, који је настао након завршеног факултета. У тренутку када се глумац налази на раскрсници где се пита "Шта сад", "Како даље и куда", "На која врата треба да закуцам... Одлучили смо да направимо нешто сами. Највише сам поносна на то што смо ми као другари, пријатељи, људи који су као породица успели да направе један овакав озбиљан пројекат који се игра посљедњих годину и по дана. Тренутно смо на сталном репертоару у позоришту "Крсманац". Представа је играна у Бањалуци у ДИС позоришту, месту где је све почело. Освојила награду "Златни шипак" на МАТ фесту у Мостару, гостовали смо на "Инспо фестивалу" у Ариљу. Ово је представа која из играња у играње расте и рађају се нове инспирације и нове лекције. 

ГЛАС: Представа је рађена по мотивима Сартровог класик дјела "Иза затворених врата". Адаптација драме са елементима комедије је прича о гријеху, праштању и сложености људских односа и свима познатих искушења, прожета духовним тренуцима који доносе осмијех и размишљање?

ШТРБАЦ: Највећи комплимент за ову представу је био када смо играли у Бањалуци, на којој је била вереница мог најбољег другара, тај да је девојка била одушевљена представом и да ју је она инспирисала да купи комплет збирку Сартра и да је анализира. Што се мене лично тиче кроз овај процес сам се опустила што се тиче стваралачког аспекта, у смислу када нешто волиш нема изговора и даћеш све од себе да испадне најбоља верзија. Сматрам да као људи константно учимо и константно се надограђујемо у свим пољима. И заиста је тачно да су пакао други људи, када скинемо окове очекивања других и фокусирамо се на нас саме, тада можемо да идемо само узлазном путањом. Као што у самој драми Сартр каже: "Човек је оно што бира да јесте". Исто тако, као људи смо у могућности да сами направимо свој пакао, а то је најгоре што можемо да урадимо. Прихватити себе са свим манама и уједно их заволети, то је кључ. Заиста мислим да смо довољно интелигентна бића да сачувамо једноставност и мир, али од нас зависи да ли то желимо.

ГЛАС: Поменули сте да сте се глумом почели да бавите још као тинејџерка у познатом позоришту ДИС у Бањалуци. Такође сте једно вријеме били и студент књижевности, али љубав ка театру је побиједила. Шта је то преломило да запловите у глумачке воде?

ШТРБАЦ: Сећам се да сам као мала увек била привржена филмовима и серијама. Памтила сам све реплике из филмова. Сва игра када сам била дете била је усмерена ка томе да се нешто имитира. Једном приликом видела сам оглас за аматерске глумце у ДИС позоришту и није било питање хоћу ли или нећу, само сам отишла. Сећам се да нисам ништа спремила ни монолог ни песму. Само сам закуцала на врата позоришта. Када сам дошла на аудицију, упознала сам најбољег ментора на свету Новицу Богдановића, који ми је био као други отац. У ДИС-у сам почела да градим себе не само као глумица. Научила сам како да прави костиме, говорим пред публиком како да комуницирам са људима. Колико је битно читати и стварати. Ти људи су ми давали толики ветар у леђа, били смо сви различити, а уједно исти, свима нам је био исти циљ, драмска уметност. Када сам први пут стала на даске ДИС позоришта, знала сам да је глума мој животни позив. Не само глума, већ драмске уметности као такве. Колико год да су ми људи говорили: "Немој на академију, немаш леба од тога", "Ко још данас успева у том свету", ја сам ишла против свих. Знала сам да желим да живим и радим у Београду. Била сам спремна на ризик и када сам родитељима саопштила шта желим, нису били за то, али сам кришом отишла у Београд на пријемни са нешто мало пара, јер жеља за драмским уметностима је била јача од родитељске бриге и од свих сила. Дете од 19 година. Уписала сам се на глуму тада и неизмерно сам захвална свим околностима које су ми се десиле на том путу. Глума је за мене вечни рад, јер у глуми можеш да будеш оно што јеси и што ниси.

ГЛАС: Поред глуме бавите се још неким пословима, а један од њих је да сте оперативни директор платформе "Rocker.rs." Платформа се бави промоцијом рок бендова, музичким маркетингом и популаризацијом алтернативног правца у музици.

ШТРБАЦ: Пре свега ову платформу су основала четири фантастична човека Илија Јовановић, Жељко Jездимировић, Анастасија Баџа и Лука Јоксимовић. Платформа је настала из љубави према рокенролу. Размишљајући о томе колико, да се тако изразим, та врста музике "умире" желели смо то да променимо. Желели смо да направимо платформу која промовише лик и дело рок бендова, која им помаже да своју уметност пласирају на виши ниво. Желимо да разбијемо предрасуде и вратимо дух оног старог времена када се мало лепше живело, слободно. У процесу смо отварања своје академије која ће помоћи младим музичарима да први пут стану на сцену, показати им како треба да изгледа сценски наступ, шта је све потребно да урадиш да би организовао свирку, као и разне едукације, радионице и слично. За мене лично је ово једно ново и дивно искуство кроз које сам научила о музичком маркетингу, менаџменту, комуникацији, али и о музици и стваралаштву. За мене "Rocker.rs" значи породица, али снага није у појединцу, већ у тиму. Наша платформа се такође базира на хуманости. Сматрамо да данашњем свету недостаје мало емпатије и људскости, да једни друге чујемо и помогнемо колико год је то могуће, зато део прихода иде у хуманитарне сврхе. 

ГЛАС: Ускоро почиње нова позоришна сезона 25/26. Да ли припремате нешто ново када је у питању свијет глуме? 

ШТРБАЦ: У току су припреме два самостална пројекта мог колеге Илије Благојевића и мене. Први је тај да радим на монодрами која се зове "Олујна ноћ", која говори о паду Крајине 1995. године. Представа говори о једној породици која је преживела оно што је "Олуја" однела и њене последице. Исто тако говори о тој паралели распада Југославије. Шта је рат донео. Порука представе је колико људи, наши родитељи, наши ближњи преносе трауму нама деци, свесно или несвесно и колико живимо њихову трауму док је не освестимо. Премијера представе ће бити 30. октобра у Београду... Представа је делимично рађена по истинитом догађају моје породице и зато има посебну емоцију и значај, а режира је Тадија Милетић. Други пројекат који радим је комедија под називом "Карантин удвоје". Говори о двоје младих различитих људи који игром случаја живе као цимери, а који су два различита света. Из тих неслагања два лика која су сушта супротност треба да се одселе једно од другог, а дешава се ванредно стање и корона. Радња представе говори о томе колико је заправо корона доброг донела и колико је продубила однос двоје различитих људи и колико се заправо током ње родило љубави. И ово је представа рађена по истинитом догађају, у режији Илије Благојевића и мене. Такође текст сами пишемо, а премијера ће бити одржана почетком новембра у Београду. У току је и снимање серије "Сенке над Балканом 3" где можете видети мој лик и дело у малој улози.

ГОЛДОНИ

ГЛАС: Иза Вас је такође један значајан позоришни пројекат, а то су Голдонијеве "Рибарске свађе" у режији Милоша Ђорђевића. По чему ћете памтити овај процес?

ШТРБАЦ: Процес ћу памтити по смеху, игри и по студијама. Најлепшем периоду живота. Посебно ми је значајна ова представа јер сам у њој искусила то да први пут играм мушког лика - Бепо. Карактеристично је то што је дијалекат у представи био далматински, говорили смо на икавици, што је био додатни глумачки изазов. Играти мушкарца у представи је била изузетно изазовна и забавна стар. Као глумица волим да се суочавам са изазовима и тешким задацима попут овог. Улогу сам градила кроз костим, споља ка унутра. Занимљиво код грађења овога лика је то што ти као глумац учиш поново да говориш, ходаш и мислиш из тотално различите перспективе. Стављаш се у тотално другу кожу. Мислим да нам је свима остао као једна посебна успомена и лепа ствар је што је пројекат жив и играмо га након факултета. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.