Madalena Crljen i Minja Ferjančić imaju neobične kućne ljubimce: Žive sa zmijama i tarantulama

Nevena Reljić
Madalena Crljen i Minja Ferjančić imaju neobične kućne ljubimce: Žive sa zmijama i tarantulama

BANjALUKA - Da neko u stanu drži psa ili mačku, nije neobična pojava, ali većina ljudi sa čuđenjem i podozrenjem gleda na nekoga ko za kućnog ljubimca ima zmiju ili tarantulu.

Znatiželja i ljubav prema neobičnim životinjama potakle su dvoje Banjalučana da u kući naprave terarijume u kojem se šepure ovi egzotični kućni ljubimci. Madalena Crljen kaže da je oduvijek voljela insekte i reptile te je kao dijete imala insektarijum.

- Istražujući o ovim životinjama vremenom sam se zaljubila u njih jer je svaka drugačija i prelijepa na svoj način. Znatiželja je pobijedila pa sad imam 15 tarantula - priča Madalena za “Glas Srpske”.

Za početnike, koji se žele baviti ovim hobijem, preporučuje tarantule iz grupe “Novi svijet”.

- Na početku sam birala tarantule samo po izgledu tako da sam prvi put kupila jednu koja je otrovna i brza. Dok sam je prebacivala u veći terarijum, pobjegla mi je uz rukav u kosu te u ćebe u kojem smo je pronašli - kazala je Madalena. Tada je shvatila da nema šale sa ovom malom, ali opasnom ljubimicom iz “Starog svijeta”.

- Nakon toga sam nabavila ženku iz grupe “Novi svijet”, koja je mnogo veća. Mirna je i nju dajem ljudima koji žele da drže tarantulu, baš kao pravog kućnog ljubimca - kazala je Madalena.

Na Sajmu egzotičnih životinja u Budimpešti nabavila je četiri ženke.

- One su mnogo skuplje jer su ljepše, veće i žive duže. Tada sam još više zavoljela tarantule - kazala je Madalena.

Dodaje da je najveća laž da tarantule nemaju otrov.

- Svaka tarantula je manje ili više otrovna. Postoje vrste čiji je ujed bolan kao ubod pčele, a imaju i one čiji otrov može čovjeka ostaviti zgrčenog tri dana - rekla je Madalena.

Hrani ih žoharima i crvima koje sama uzgaja.

- Neke vrste nisu jele ništa godinu dana. Imam koloniju madagaskarskog siktajućeg žohara i crve kojima hranim tarantule. One jedu jednom u dva mjeseca, a svakodnevno im dajem vodu. Bitno je da su im stomak i glava iste veličine - priča Madalena.

Smatra da se mnogi ovih životinja plaše iz neznanja.

- Neko ima psa, a ja tarantule. Oko njih nema toliko obaveza jer su više dekorativni nego interaktivni kućni ljubimci - zaključila je Madalena.

Njen prijatelj Minja Ferjančić uzgaja dvije zmije. Ispočetka je pregovarao sa roditeljima da ih nabavi, ali su se vremenom navikli na njegov hobi.

- Živim pored Vrbanje i dok su se moji drugari ljeti kupali, ja sam tražio zmije. Nije mi bilo jasno zašto ih se drugi plaše - rekao je Minja.

Oba ljubimca su smukovi. Jedna je kukuruzni smuk i zove se Jolanda, a druga je tzv. pacovska zmija (rat snake). Porijeklom su iz Sjeverne Amerike i nisu otrovnice. Terarijum izgleda poput njihovog prirodnog ambijenta.

- Jolanda se kreće po zemlji, ali voli i da se penje po drveću, pa ima veliku granu u terarijumu po kojoj se vješa. Druga zmija više voli drveće te ima mnoštvo zelenila i korijen drveta unutra - kazao je Minja.

Zmijama je neophodno da imaju izvor toplote u vidu podnih grijača i vodu.  Hrani ih bijelim laboratorijskim miševima.

- Imam koloniju miševa koju uzgajam i po potrebi ih humano usmrtim hlađenjem te budu zamrznuti. Hranim ih svakih 15 dana. Tokom presvlačenja se ne hrane - ispričao je Minja. Kaže da je ponosan što je uspio da razbije predrasude o zmijama i strah u svojoj okolini.

Mijenjanje kože

Presvlačenje zmija je neophodno jer njihova koža nema sposobnost da prati rast tijela te im postane tijesna.

- Tada su u stanju mirovanja koje može trajati do 20 dana. Presvlače se tako što prvo trljaju glavu o neki predmet te im tako koža pukne onda se, u jednom komadu, izvlače iz nje uz pomoć kontrakcije mišića – kazao je Minja Ferjančić.

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana