Objavljena knjiga Zorana Đerića "Eberečke, eberdu"

NOVI SAD - U izdanju Kulturnog centra Vojvodine "Miloš Crnjanski", u ediciji "Glasovi", posthumno je objavljena zbirka pjesama za djecu Zorana Đerića "Eberečke, eberdu: Pesme za decu" koju je priredio Luka Kecman.

Nakon iznenadne i još neshvatljive smrti pjesnika i profesora dr Zorana Đerića ostao je njegov lični računar u kojem se nalazi malo književno blago. Među tim dragocjenostima pjesnik Nenad Šaponja pronašao je rukopis pjesama za djecu. Većina onih koji su ga dobro poznavali ostala je iznenađena ovim otkrićem, ali je Šaponja uz pomoć pisca i profesora  Luke Kecmana ovu zbirku od radova doveo do objavljivanja.

- Draga deco, vi koji ćete listati i čitati ove stihove, upoznaćete jednog dečaka, Zorana Đerića, koji je sada deo beskrajne vasione i koji tamo negde usmerava sunce da sija ka nama radosno i toplo. On je ispisao svoj vek tako što je ostavio prostora da neko drugi zauzme njegovo mesto. U najtananijim dubinama njegovog srca smenjivali su se velike svrhe i ideali. Spoznao je istinu: ostvareni se sklanjaju da bi došli novi, da rastu i svetle. Sitne lične želje ljudske se smenjuju i stvaraju životnu oluju, iz koje samo retki izlaze uspravni. Budite i vi takvi - glasi opis ove nadahnute zbirke dječije poezije.

Ugledni profesor  i književnik Luka Kecman ističe da prva pjesma datira iz 2009. godine i da su pjesme nastajale iz godine u godinu, pažljivo i studiozno.

- Prva pesma datira još iz 2009. godine i očigledno je da su nastajale iz godine u godinu, sve do 2017, kada je poslednja datirana. U njima se čita jedan dečak vragolan, koji se upoznaje, na različite načine, sa ovim svetom, koji sve to beleži na sebi svojstven način, i tera nas da se i mi zapitamo da li je svet zaista takav - rekao je Kecman.

Kecman naglašava da se Đerić poigrava riječima, onima koje poznaje, ali i onima koje je sam izmislio napravivši od njih pjesme prskalice.

- On se poigrava rečima, pojmovima, onima koje poznaje, ali i onima koje je sam izmislio i od njih pravi pesme prskalice! Sve se razleti na hiljade strana poput zvrka koji, kad dobro naviješ, vrti se do iznemoglosti. Često je u dijalogu sa odraslima koje zbunjuje svojim pitanjima ili zaključcima, upravo onako kako to čine radoznala i misleća deca. Baš tako smo i odrastali. Imali smo koga da pitamo: babu, dedu, mamu, tatu, neki oblak, travu, kucu, macu, pile i slušali smo kišu u njenim pravilnim ritmovima, od čega smo kasnije stvarali muziku reči - rekao je Kecman.

Takođe, Kecman navodi da njegova muzika riječi u pjesmama komponuje nježnu melodiju za dječije uši i da se iz njih uči tiho i nenametljivo.

- Ta muzika reči u ovim pesmama komponuje nežnu melodiju za dečje uši. Iz ovih pesama se i uči: o jednoj bebi bez zuba, o trubi i tubi, šta nastaje pod jezikom i kako je to kada te zadesi ona, imao-pa nemao, uči se đerićevski... tiho i nenametljivo. Da ne uvredi nekoga. Njegovo pevanje je zgusnuto dečje. Upravo onako kako su nasučili naši vaspitanici, da rečima bude tesno, a mislima prostrano. Zato kada kratko stihotvori: "Sada sam zvono. Zvonim kada me potegnu", Đerić nas ostavlja zapitane: da li to progovara dete iz njega ili odrasla osoba, a oboje imaju identične probleme sa svetom oko sebe. To su vam oni životni periodi kada ste svačiji i ničiji, a zapravo negde duboko povučeni u sebe - rekao je Kecman.

Biografija

Zoran Đerić (Bačko Dobro Polje, 1960 - Novi Sad 2024) diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Pisao je poeziju i eseje, naučne studije iz oblasti književnosti, pozorišta i filma. Prevodio je sa više slovenskih jezika.  Objavio je 75 knjiga (autorske, prevodi, antologije) od kojih 14 knjiga poezije i devet antologija. Njegova poezija je prevođena na engleski, francuski, ruski, poljski, rumunski, mađarski, slovački, bugarski, slovenački i makedonski jezik.

Dobitnik je više nagrada za književnost i prevodilaštvo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.