Објављена књига Зорана Ђерића "Еберечке, еберду"

НОВИ САД - У издању Културног центра Војводине "Милош Црњански", у едицији "Гласови", постхумно је објављена збирка пјесама за дјецу Зорана Ђерића "Еберечке, еберду: Песме за децу" коју је приредио Лука Кецман.

Након изненадне и још несхватљиве смрти пјесника и професора др Зорана Ђерића остао је његов лични рачунар у којем се налази мало књижевно благо. Међу тим драгоцјеностима пјесник Ненад Шапоња пронашао је рукопис пјесама за дјецу. Већина оних који су га добро познавали остала је изненађена овим открићем, али је Шапоња уз помоћ писца и професора  Луке Кецмана ову збирку од радова довео до објављивања.

- Драга децо, ви који ћете листати и читати ове стихове, упознаћете једног дечака, Зорана Ђерића, који је сада део бескрајне васионе и који тамо негде усмерава сунце да сија ка нама радосно и топло. Он је исписао свој век тако што је оставио простора да неко други заузме његово место. У најтананијим дубинама његовог срца смењивали су се велике сврхе и идеали. Спознао је истину: остварени се склањају да би дошли нови, да расту и светле. Ситне личне жеље људске се смењују и стварају животну олују, из које само ретки излазе усправни. Будите и ви такви - гласи опис ове надахнуте збирке дјечије поезије.

Угледни професор  и књижевник Лука Кецман истиче да прва пјесма датира из 2009. године и да су пјесме настајале из године у годину, пажљиво и студиозно.

- Прва песма датира још из 2009. године и очигледно је да су настајале из године у годину, све до 2017, када је последња датирана. У њима се чита један дечак враголан, који се упознаје, на различите начине, са овим светом, који све то бележи на себи својствен начин, и тера нас да се и ми запитамо да ли је свет заиста такав - рекао је Кецман.

Кецман наглашава да се Ђерић поиграва ријечима, онима које познаје, али и онима које је сам измислио направивши од њих пјесме прскалице.

- Он се поиграва речима, појмовима, онима које познаје, али и онима које је сам измислио и од њих прави песме прскалице! Све се разлети на хиљаде страна попут зврка који, кад добро навијеш, врти се до изнемоглости. Често је у дијалогу са одраслима које збуњује својим питањима или закључцима, управо онако како то чине радознала и мислећа деца. Баш тако смо и одрастали. Имали смо кога да питамо: бабу, деду, маму, тату, неки облак, траву, куцу, мацу, пиле и слушали смо кишу у њеним правилним ритмовима, од чега смо касније стварали музику речи - рекао је Кецман.

Такође, Кецман наводи да његова музика ријечи у пјесмама компонује њежну мелодију за дјечије уши и да се из њих учи тихо и ненаметљиво.

- Та музика речи у овим песмама компонује нежну мелодију за дечје уши. Из ових песама се и учи: о једној беби без зуба, о труби и туби, шта настаје под језиком и како је то када те задеси она, имао-па немао, учи се ђерићевски... тихо и ненаметљиво. Да не увреди некога. Његово певање је згуснуто дечје. Управо онако како су насучили наши васпитаници, да речима буде тесно, а мислима пространо. Зато када кратко стихотвори: "Сада сам звоно. Звоним када ме потегну", Ђерић нас оставља запитане: да ли то проговара дете из њега или одрасла особа, а обоје имају идентичне проблеме са светом око себе. То су вам они животни периоди када сте свачији и ничији, а заправо негде дубоко повучени у себе - рекао је Кецман.

Биографија

Зоран Ђерић (Бачко Добро Поље, 1960 - Нови Сад 2024) дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду.

Писао је поезију и есеје, научне студије из области књижевности, позоришта и филма. Преводио је са више словенских језика.  Објавио је 75 књига (ауторске, преводи, антологије) од којих 14 књига поезије и девет антологија. Његова поезија је превођена на енглески, француски, руски, пољски, румунски, мађарски, словачки, бугарски, словеначки и македонски језик.

Добитник је више награда за књижевност и преводилаштво.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.