Ljubomir Simović za "Glas Srpske": Trideset godina nemamo normalan književni život

Ne nameravam da pišem dramu pa nemam razloga ni da pretpostavljam šta bi moglo da bude njena tema. U štampi je upravo moja knjiga "Odbrana Beograda", sastavljena od intervjua, eseja, članaka, a to je osma u nizu knjiga u kojima pratim ono što se sa našom zemljom događa tokom poslednjih trideset i više godina. 

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" dramski pisac, pjesnik i akademik Ljubomir Simović, čije su drame "Hasanaginica", "Čudo u Šarganu", "Putujuće pozorište Šopalović" i "Boj na Kosovu" postigle veliki uspjeh.

GLAS: U Vašoj kolekciji priznanja imate i nagradu "Dositej Obradović" za životno djelo. Jesmo li potpuno zaboravili na Dositejevu izreku: "Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!"?
SIMOVIĆ: Neko je tu Dositejevu poruku napisao velikim belim slovima na zgradi Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu u Siminoj ulici. Odavno nisam prošao tom ulicom pa ne znam da li ta poruka još uvek tamo stoji. U svakom slučaju, neko je sigurno imao jak razlog da tu poruku napiše na tom zidu. Jer u naše vreme, dok vrednost knjige očigledno opada, što pokazuju i sve manji tiraži, dotle su i zvona i praporci na sve većoj ceni. 

GLAS: Lik kneza Lazara u Vašoj drami "Boj na Kosovu" kaže: "Ja ne odlučujem da li ću ići u bitku po tome kolika je sila koja mi preti, nego po tome koliku svetinju branim." Šta je to danas najvažnije što kao narod treba da branimo?
SIMOVIĆ: Mislim da je danas u životu naroda sve najvažnije. Zato što je sve na neki način u većem ili manjem stepenu ugroženo. I sve treba da branimo da bismo novim generacijama, ako je to ikako moguće, ostavili svet bolji od ovog u kome živimo i koji ne prestaju da prema svom znanju i umenju kroje i prekrajaju oni koji nas vode.

GLAS: Vaši eseji o srpskim pjesnicima skupljeni su u tri izdanja knjige "Duplo dno". Kako ocjenjujete aktuelnu pjesničku scenu u srpskoj književnosti?
SIMOVIĆ: Nažalost, više od trideset godina nemamo normalan književni život. Što znači da, između ostalog, nemamo onu živu, tekuću dnevnu književnu kritiku. Što dalje znači da je mladima danas mnogo teže nego nekada da se afirmišu, da se prepoznaju i da se oceni to što rade. Sećam se kako je tokom pedesetih godina prošlog veka bilo dovoljno da Mića Danojlić u časopisu "Delo" objavi ciklus pesama pa da za njega sazna cela književna javnost. Danas mladi pesnik može da objavi i deset knjiga, a da za njega i njegove knjige ne zna niko.

GLAS: Kako biste naslovili dramski tekst o sadašnjem trenutku i koji žanr biste odabrali?
SIMOVIĆ: Nameću mi se i žanr i naslov u naslovu drame "Kralj Ibi".

GLAS:Kako komentarišete dešavanja u Crnoj Gori? 
SIMOVIĆ: To pratim i to vidim kao sukob građana Crne Gore sa predsednikom, koji je u nekim svojim ambicijama otišao previše daleko. Pratim taj sukob i mislim da u njega ne bi trebalo da se meša niko sa strane.

Stiže "Riba sa dva repa"

GLAS: U stvaralačkom opusu imate više knjiga poezije. Najavili ste da pripremate knjigu poezije "Riba sa dva repa". Da li još postoji ona jedna pjesma koja Vas zove da je napišete?
SIMOVIĆ: Upravo završavam novu knjigu pesama "Riba sa dva repa". I to što pišem novu knjigu pesama moglo bi da bude dokaz da ima mnogo više pesama koje traže da budu napisane nego samo jedna jedina.  

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.