Aleksandra Lukić: Čarapanka iz opanka za najmlađe čitaoce

Festivali su ubedljivo najbolji način za popularisanje književnosti za decu. Na festivalima mladi pisci jačaju svoja poznanstva, nalaze svoju publiku, uče od starijih kolega. Pojavljuju se renomirani pisci današnjice, žive osobe od krvi i mesa sa kojima možeš razgovarati, a ne slike u čitanci. Ršum će te naučiti šahu, Sloba Stanišić lepom stihu, Tode Nikoletić smehu.

Rekla je ovo u intervjuu za “Glas Srpske” književnica Aleksandra Lukić, koja je za knjigu “Princeza najlepšeg keza” dobila nagradu “Gordana Brajović” koja se dodjeljuje za najbolju knjigu za djecu.

- Nova knjiga je već otišla u proces pripreme za štampu. Zove se “Čarapanka iz opanka” i sastavljena je iz pet različitih ciklusa. Moj favorit jesu “Baba Zorine umotvorine” i “Teško je biti čovek”. Ne bih previše pričala o svemu tome, jer priča sama za sebe ništa ne znači - kaže Lukićeva.

* GLAS: Postoji li dovoljno novih knjiga za djecu u srpskoj književnosti gdje bi najmlađi mogli da naprave susret stvarnosti i mašte?

LUKIĆ: Nagrada “Gordana Brajović”, koja je prevashodno nagrada za poeziju, jer je Gordana bila pesnik, čini me i više nego zadovoljnom. Potvrda da baš ja imam čast da ponesem to priznanje, naročito što je “Princeza” moja prva knjiga, kazuje da sam na pravom putu i da mladim čitaocima donosim radost, što i jeste cilj mog rada. Mislim da srpski pisci za decu daju sve od sebe da dečiju literaturu obogate novim sadržajima. Bila sam prisutna na mnogim renomiranim festivalima u poslednje vreme, i u kontaktu sam sa ljudima koji pišu za decu, tako da mogu slobodno reći da je novoobjavljena dečija produkcija definitivno ključ za ta vrata u svet mašte. Uzeću za primer roman Boška Lomovića “Dečak sa ključem o vratu”. Moji učenici, koji su zapravo ciljna grupa nove produkcije, uživaju u maštovitim avanturama glavnih junaka i nadaju se da će takve knjige u skorije vreme postati njihova školska lektira.

* GLAS: Kako su izdavači raspoloženi za objavljivanje knjiga za djecu, sa kakvim se tu problemima pisci susreću?

LUKIĆ: Izdavači malo prostora poklanjaju dečijem stvaralaštvu. Prave pogrešnu računicu i objavljuju ekranizovane bestselere, a na taj način zapuštaju najmlađu publiku i upućuju ih na pogrešan put, što je velika šteta. Mladim ljudima je posebno neophodna kvalitetna literatura na kojoj bi odrastali, jer oni su zapravo naša budućnost. Ako očekujemo da Srbija iznedri buduće velike ljude, sadašnjim “malim ljudima” moramo dati maštovite i pedagoški kvalitetne sadržaje, koji će im biti smernica i moralni aršin. Dečije stvaralaštvo “se rastura” putem interneta, jer mnogi kvalitetni pisci, omiljeni od strane najmlađe publike, od strane izdavača ne dobijaju šansu da svoju delatnost objave. Ako se sve to uzme u obzir, pohvalila bih jedino “Panonske niti” Kruščić i “Kultart” Banjaluka koji svojski rade na objavljivanju tehnički i sadržajno kvalitetnih knjiga i uspešno promovišu moderno stvaralaštvo i fenomenalne mlade pisce (dvanaestogodišnji Nikola Sorak “Raspevano detinjstvo”, petnaestogodišnja Rahmana Kolenda “Ili hoćeš ili nećeš”, Aleksa Glušac i sl.)

* GLAS: S obzirom na to da ste nastavnik u osnovnoj i profesor u srednjoj školi smatrate li da bi program školske lektire trebalo osvježiti?

LUKIĆ: Moja iskustva su umnogome poražavajuća. Školski programi i dalje podrazumevaju stare sadržaje, učenicima daleke. Novo vreme i nove generacije učenika bukvalno zahtevaju jedan drugačiji pristup. Ako želimo popularisati knjigu, čitanje, neophodno je pozabaviti se “revidiranjem” školskih programa. Ono što zovemo klasicima, treba ostati, a sve ideološke momente treba preobličiti u životnu literaturu današnjice. Deca koja čitaju, maksimalno učestvuju u nastavi ako je lektira modernija, deca koja ne čitaju, raspituju se posle takvih nastavnih jedinica, gde mogu naći te knjige, što i jeste cilj mog nastavnog programa.

“Igre gladi”

* GLAS: Kako komentarišete činjenicu da je roman “Igre gladi” postao najpopularnija knjiga među tinejdžerima u okruženju?

LUKIĆ: O ovoj stavci sam već govorila. Deca su plastelin koji oblikuje porodica, društvo, mediji i nastavni kadar. Ako izdavač nudi nasilje u svojoj produkciji, mali broj dece će shvatiti satiru. Veliki broj će usvojiti to kao socijalno ispravno ponašanje. Činjenica je da mladu dušu treba negovati, obogaćivati je lepotom, nuditi joj širinu. Pokaži detetu zvezde i ono će ih dosegnuti. Deca su lepota koju već duže vreme zapostavljaju svi. “Igre gladi” su očigledan primer toga.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.