Divlji zapad

Vladimir Đukanović
Divlji zapad

Na mnogim kućama u Teksasu ponosno se vijore zastave. Ono što odmah upada u oči je da one nisu američke već države Teksas.

I kada upoznate nekog češće će reći da je Teksašanin nego Amer. Osećaj pripadnosti je u ovom delu SAD često vezaniji za lokal nego ideju sjedinjenih država. Pre par dana guverner ove ogromne države je odlučio da se usprotivi odluci Vrhovnog suda SAD da federalni carinici regulišu granicu sa Meksikom, kroz koju mesecima ilegalni migranti nadiru.

Granica

Poslednjih meseci Amerika beleži rekordne brojke ulaska nelegalnih migranata u zemlju. Administracija predsednika Bajdena žmiri na krizu koja nedeljama drma južnu granicu i dovodi nacionalnu bezbednost u pitanje. Od početka Bajdenove administracije južnu granicu lako možete preći na nekih pedesetak mesta sa malom šansom da vas federalni carinici uhvate.

Po federalnom zakonu američke granice čuvaju federalni carinici koji direktno odgovaraju Vašingtonu. Tradicionalno više ilegalaca uđe za vreme administracija Demokratske stranke, nego kada Belu kuću drže republikanci.

Zašto je to tako? Odgovor je naravno politički: nelegalni migranti, kada dobiju politička prava, u daleko većim brojevima glasaju za demokrate nego za republikance. Bajden je ovog puta toliko olabavio protekciju granice da su gradovi puni nesrećnika kojima je teško naći smeštaj i hranu. Migranti su često smešteni po javnim objektima kao što su škole i sportske dvorane.

Problemi

Teksas ima nekoliko tačaka kroz koje migranti nekontrolisano nadiru. Federalci nisu imali dovoljno ljudstva da zaustave najezdu, dok su iz Vašingtona dolazile prazne floskule da je situacija pod kontrolom. Nasilje i kriminal rapidno rastu i oni koji žive uz granicu su preplavljeni problemima koje ovakvi talasi nose.

Zato je nacionalna garda u Teksasu odlučila da preuzme neke od kritičnih tačaka i obezbedi ih dodatnim ljudstvom i bodljikavom žicom. Baš je ta žica dovela do usijanja odnosa između predsednika i republikanskog guvernera Greg Abota, koji je javno izjavio da odluku Vrhovnog suda o uklanjanju žice neće ispoštovati.

Ovo je dovelo do napetosti između federalnih carinika i teksaške garde. Carinici nemaju pristup tim tačkama prelaska i na taj način im je rad blokiran. U mnogim slučajevima migranti stradaju jer garda nije obučena da im pomogne pri prelasku reke ili u slučaju bolesti.

Optužbe pljušte sa obe strane kako o interpretaciji zakona tako i o pristupu ovom problemu koji se kristališe kao jedan od najbitnijih u izbornoj godini.

Žmirenje

Bajden se suočava sa najnižim rejtingom bilo kog predsednika u novijoj američkoj istoriji. Ovo može biti tačka pucanja koja će glasače gurnuti u zagrljaj Trampu koji je na domaku republikanske nominacije za Belu kuću.

Jedan od glavnih razloga katastrofalnog rejtinga, pored korupcije njegovog sina Hantera za koji se sad i sam predsednik vezuje, je najezda migranata. Ako nešto radikalno ne promeni pre izbora u novembru oko ovog pitanja, šansa da će se i dalje saplitati na stepenicama predsedničkog aviona je mala.

Uvek je u SAD bilo nekoliko miliona ilegalnih migranata i sam stav prema njima je bio tradicionalno liberalan. Lako su dolazili do azila i radnih mesta. Poslodavci, često u potrazi za nekvalifikovanom radnom snagom, žmirili su na manjak papira neophodnih za uspostavljanje radnog odnosa.

To je bio način da se moćna američka ekonomija gura bez većih trzavica, jer prosečan Amerikanac ne želi da bude berač voća. Za razliku od Evrope, gde nelegalni radnici prolaze kroz pakao, u SAD ilegalci imaju daleko veća prava kao i brži pristup pristojnom životu. Ali, u toj liberalizaciji se preteralo i građani sve negativnije gledaju na ovaj problem.

Kanali droge

Guverner Abot je političku krizu unapredio u ustavnu odbijajući da sprovede odluku krajnje sudske instance u Americi. On se uhvatio dela Ustava koji navodi da države preuzimaju kontrolu nad sigurnosnim pitanjima ukoliko je federalna vlada sprečena.

Glavna ruta za šverc kokaina i smrtonosnog fentanila je baš kroz masu ilegalnih migranata među, kojima su članovi notornih kartela. Oni ne prezaju da pod pretnjom smrću teraju majke i decu da prenose ilegalne supstance.

Meksiko i Kina su glavni izvori fentanila, smrtnog heroina, koji ubija američke narkomane u ogromnim brojevima. Kinezi dovoze hemikalije potrebne da se taj otrov smućka, što rade meksički karteli, koji su dalje zaduženi da jeftinu drogu prebace do američkih potrošača.

Smrtnost je mnogo drastičnija nego kod drugih opijata i scene pokošenih mladih ljudi su poslednjih godina preplavile internet. Amerikance ova kriza sve više pogađa, dok političari nemoćno ponavljaju prazne floskule o ljudskim pravima.

Konflikt

Poslednji razvoj događaja - 24 drugih južnjačkih država dalo podršku teksaškom guverneru. Stali su ne samo uz tvrdnju gospodina Abota da je federalna vlada nemoćna da održi red na južnoj granici, već su obećali da će poslati svoje nacionalne garde da mu pomognu.

Ovo smatraju invazijom, što im daje ustavno pravo da odbranu uzmu u svoje ruke ako je Vašington nemoćan. Američke države namaju pravo da ulaze u ratne konflikte bez eksplicitne dozvole federalnih zvaničnika sem ako nisu - već napadnute ili su pred eminentnom opasnošću.

Sad je lopta kod Bajdena. Drama se rasplamsava u Šelbi parku, koji je nadomak reke Rio Grande i obavijen je u bodljikavu žicu koja jeste zaustavila priliv nesrećnika koji jure sve maglovitiji američki san. Obe strane imaju svoju interpretaciju zakona i pitanje je ko će prvi da trepne.

Predsednik može da pošalje vojsku da slomi lokalnu neposlušnost. Presuda Vrhovnog suda iz 1869. godine je presedan koji jasno zabranjuje državama unilateralno otcepljenje. Antiamerički glasovi su već na steroidima sa podrškom nezavisnom Teksasu. Poznajući fleksibilnost američkog političkog sistema, moraću da ih razočaram - ovo je samo pozorište zvano izborna godina.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.

Klisurine iz pakla
Klisurine iz pakla
Ozdravljenje društva
Ozdravljenje društva
Kenan, SAD i NATO
Kenan, SAD i NATO
Kineski planovi
Kineski planovi
Dobri smo mi kakvih ima
Dobri smo mi kakvih ima
EU i/ili BRIKS
EU i/ili BRIKS
Prošli su aprili
Prošli su aprili
Ahilove pete NATO saveza
Ahilove pete NATO saveza
Terorizam
Terorizam
Litijum
Litijum
Strateško planiranje
Strateško planiranje
SAD i NATO
SAD i NATO
Godine čekanja
Godine čekanja
© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana