Breme straha
Na nekoj od društvenih mreža iskače komentar da veštačka inteligencija neće uzeti vaše radno mesto, već osoba koja uspešno koristi AI. Ovo je najbolji opis trenutnog stanja naših strahova u vezi sa ovom tehnologijom.
Sa svakim iskorakom tehnologije u poslednjih 200 godina ljudi su pravili velike korake ka kvalitetnijem životu.
Uzmimo transport: danas za samo nekoliko sati preletimo dobar deo planete po veoma niskoj ceni. Medicina je životni vek radikalno produžila. Mediji, zabava, komunikacije i svi drugi aspekti naše moderne stvarnosti su nas toliko otklonili od života predaka da nam se oni čine milenijumima daleko.
Svaki korak napred u krčenju tehnološke šume je nosio i breme straha. Ta strepnja je dolazila iz naših konzervativnih ćelija koje su strahovale da će moderan život nekako ugroziti samu vrstu. Ta zebnja je uglavnom lečena generacijskim smenama: stari umru, a mladi prigrle novi život uz novi tehnološki skok.
Šinofobija
Pre nego što se okrenemo strahu od veštačke inteligencije, pogledajmo identične stavove koji su pratili tehnološku istoriju. Strah je uvek išao u dva pravca: egzistencijalni i strah od gubljenja radnog mesta.
Daleke 1825. godine, kada je železnica krenula da menja život radikalno, mnogi su upozoravali da ljudsko telo ne može da izdrži neverovatne brzine “čelične zveri”. Trudne žene su upozoravane da ne ulaze u vozove, jer plod jednostavno ne može da preživi jureći vrtoglavo kroz prostor. U Srbiji je ovaj fenomen bio poznat kao šinofobija, gde je bilo slučajeva da naši pucaju na novotarsko zlo. Smatrali su da će brz prevoz uništiti živote mnogih koji su taljigama obavljali ovaj posao. Pojavu telefona “Njujork tajms” dočekao je na nož tvrdeći da će privatnost biti razorena. Danas, taj strah zvuči komično.
I radio je godinama bio meta kritičara kao “veliko zlo”. I sam pronalazač Markoni se pitao da li je svetu doneo novu muku. Ljudi će prestati da čitaju i postaće asocijalni do krajnjih granica. Fobija od radija je preko noći nestala pojavom televizije koja je trpela još veće kritike. Komično je da su kritičari televizije smatrali da će nova tehnologija uništiti dobar život uz knjigu i radio. Romantična scena porodice okupljene oko radio-aparata kvalitetno provodeći vreme uz živahne rasprave je bila pod pretnjom poganog TV-a.
Tehnofobi
I tako do dana današnjeg dežurni tehnofobi mrače o propasti kako same vrste tako i dragocenih radnih mesta. Pa tako kukaju za voskarskim radnjama i jadnim sodadžijama, koji, eto, nemaju od čega da žive. Mobilni telefoni su im prozor u pakao, dok instagramiraju tanjir pun hrane o kojoj su njihovi preci mogli samo da sanjaju. Pljuju strimovanje muzike dok čiste svoje vinilne ploče, kao da ih je sam Mojsije doneo sa Sinaja.
Tehnološki razvoj nije doveo ljudsku vrstu pod mač. Nije ni uništio izvor prihoda, već je stvorio na milione radnih mesta koji dodaju veću vrednost ekonomskom sistemu. Mašinovođa jeste zamenio taljige, ali je na taj način stvorio kvalitetnije radno mesto.
Sama brzina voza, ali i moć da prebaci ogromne količine robe i ljudi su razvili pregršt novih zanimanja koja su doprinela da se ekonomski obrt višestruko poveća. Uz porast nacionalnih dohodaka došao je i viši životni standard koji uživate dok čitate ove redove.
Da li je ovaj ciklus tehno razvoja drugačiji? Do sada je razvoj bio dovoljno spor da je većina imala vremena da se prekvalifikuje. Zanatlija čije usluge je zamenila industrija imao je vremena da nauči novu veštinu i na taj način održi svoj životni standard. Bojazan je baš u toj brzini: veštačka inteligencija je tehnologija koja se razvija vrtoglavo. Čak nije ni brzina razvoja toliki problem koliko brine ubrzanje razvoja.
Prilagođavanje
Veliki jezički modeli simbol su veštačke inteligencije. Ovaj trend budi stare strahove i veštačka inteligencija preti takođe na dva načina: frka da će nas sve pobiti i da ćemo ostati bez posla. Investiciona banka “Goldman Saks” je pre par meseci objavila opširan izveštaj u kojem navode da je oko 300 miliona radnih mesta u opasnosti.
Dve trećine radnih mesta će osetiti efekat razvoja AI, a jedna četvrtina verovatno neće postojati. Ono što moje kolege nisu objasnile u ovom izveštaju je period u kojem će se ovaj scenario odigrati. Finansijski stručnjaci su često tu da vam objasne zašto se nešto desilo, ali su slabi da predvide korake razvoja u vremenskim intervalima. To je slučaj i sada.
Ako se ova promena bude odvijala u sledećih par godina, svet će videti ozbiljne potrese u radnim odnosima. Ovaj scenario preti da milioni ostanu bez posla i bez dovoljno vremena da se nova radna mesta otvore.
Društveni ugovori će u tom slučaju pretrpeti značajne trzavice sa potencijalom za nemire ukoliko velika masa ostane bez posla. Za sada ovaj scenario nije film koji gledamo, već je izvesnije da će proces trajati deceniju ili više. To je više nego dovoljno vremena za prekvalifikaciju i kreaciju novih radnih mesta.
Sigurno je da određena radna mesta neće postojati za par decenija. Ako obavljate dosadan, repetitivan posao u vezi sa jezikom ili brojevima bićete zamenjeni. Neće se pojaviti AI u obliku robota da vas izbaci sa radnog mesta, već će neki klinci napraviti aplikaciju koja će taj posao obaviti brže i preciznije. Što pre odlučite da se prekvalifikujete, manja je šansa da vas AI iznenadi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
