Златан Ибрахимовић: Док нисам добио сина који је морао на хитну операцију, био сам господин недодирљиви

Azra
Foto: Arhiva

На спомен имена било којег фудбалера, а поготово оних ранга Златана Ибрахимовића, често се може чути коментар: „Лако је њима“. С једне стране, чињеница је да већина њих води лагодан живот, но ни фудбалске звијезде нису изузети од брига и проблема које муче „сав обичан свијет“.

У књизи „Ја сам Златан Ибрахимовић“, аутора Дејвида Лагеркранца, најбољи шведски фудбалер свих времена, који води поријекло из БиХ, причао је о својој блиставој каријери, али и тешком дјетињству, породици, па и тренуцима када му ни све паре овог свијета нису могле помоћи.

– Све је било ново с Максијем, и примијетили смо да пуно повраћа. Осим тога, није добијао на тежини, него губио. Нисмо знали зашто. Је ли то нормално? Повраћао је непрекидно, нисмо знали разлог и мора ли баш толико. Назвао сам породицу, пријатеље и сви су ме тјешили да није ништа страшно, али нисам вјеровао. Покушавао сам утјешити себе – свједочио је Златан Ибрахимовић о томе како су се супруга Хелена и он, одмах по рођењу сина, суочили са сазнањем да је беба болесна.

– Цијело тијело ми је било у грчу. Никада се нисам овако осјећао, ни приближно. Док нисам добио дијете био сам господин недодирљиви. Могао сам бити љут и луд, могао сам показивати све могуће емоције. И све се могло ријешити ако си био чврст, истрајан, али ово није било ни слично томе. Овдје сам био немоћан, једноставно ништа нисам могао учинити. Макси је из дана у дан био све слабији, био је тако мали и сад се заиста примјећивало да је кост и кожа. Изгледао је као да га живот жели напустити.

Када му је супруга јавила да дијете хитно мора на операцију желуца, Златан се спремао за важну утакмицу.

– Не сјећам се пута до болнице. Сјећам се само болничких ходника и мириса. Трчао сам и питао само гдје, гдје је, на крају су ме одвели до велике сале гдје је Макси лежао у инкубатору. Био је мањи него икада, као мала птица. Имао је цијеви кроз тијело и нос. Као да су ми срце истргли из груди.

– Волим вас обоје. Ви сте ми све, али ја ово не могу издржати. Зови ме за све што треба, рекао сам Хелен и побјегао одатле…

Операција је, срећом, била успјешна.

– Макси и сада има ожиљак. Осјећа се здраво као и сва дјеца његовог узраста, а ја се често сјећам тог догађаја. То ми даје бољи поглед на живот, искрено, закључио је Златан Ибрахимовић, који је је недуго затим добио још једног сина, Винсента.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана