Због Србина је промјенила вјеру: Љепотица из укршених ријечи, коју је затвора спасао Иво Андрић

Иронично, да није ове свакодневне разоноде, име ове даме би вјероватно одавно било заборављено иако је била ријеч о првој међународној филмској звијезди са ових простора.

Ита Рина рођена је као Италина Кравања у Дивачи код Трста у Италији 7. јула 1907. године. Прича каже да је била лош ђак и да је од малена сањала о филмској каријери и свијетлима позорница.

Као расну љепотицу о којој се у граду већ нашироко причало, пријатељи су је 1926. када јој је било 19 година, пријавили на избор за Мис у организацији америчке дистрибутерске компаније “Фанамет”. Побједници је слиједила велика новчана награда и филмски уговор у Америци.

Међутим, иако је лијепа Ита изабрана за једну од седам најљепших дјевојака, није учествовала у финалном избору у Загребу јер је њена мајка била шокирана овом дрскошћу и јер је сматрала да је за дјевојку срамота да учествује на оваквом такмичењу, пише Историјскизабавник. Зато је ћерки забранила да иде.

Ипак, била је ово прекретница у животу будуће глумице.

Филмско бјекство од куће

Упркос одбијању мајке, за Итину љепоту се чуло до далеке Њемачке и стигла јој је понуда за пробно снимање. Како није било говора да је породица пусти да оде у Берлин, Ита је преломила и 1927. године побјегла од куће.

У Берлину је почела њена глумачка каријера. Потписала је трогодишњи уговор са продуцентском кућом “Остермајер” и они су од ње направили праву звијезду. Учили су је да глуми, плеше, вози, јаше, плива… Скоро годину и по дана појављивала се у мањим улогама стичући искуство и спремајући се за озбиљније роле.

Њено име - Ида Кравања, први пут је забиљежено на шпици филма “Шта дјеца крију од родитеља” режисера Франца Остена. На наговор продуцента, већ слиједеће године узима псеудоним по коме ће остати заувијек упамћена - Ита Рина.

Звјездани успјех

Ова балканска љепотица се прославила 1929. године улогом у филму “Еротикон” Густава Махатија “који је зналачки искористио њену фотогеничност и способност “изражавања страсти сензуалне младе жене”. Остало је забиљежено да је након париске премијере приче о завједеној и напуштеној ћерки чувара жељезничке станице, публика Ита Рину буквално на рукама изнијела из биоскопа!

Фанови су је обожавали, а критичари хвалили њену “словенску љепоту” и дар за глуму. Добијала је на стотине писама обожавалаца и услиједила је и понуда за наставак каријере у Холивуду.

Међутим, на врхунцу славе, 1931. Ити је срце украо Миодраг Ђорђевић, инжењер из Београда и она је ријешила да све остави и уда се за њега. Промјенила је вјеру прешавши у православље и послије селидбе у Београд по други пут у животу узела је и ново име - Тамара Ђорђевић.

Тих и повучен крај

Ово није значило да ће се Ита/Тамара одрећи каријере. Ипак, по сопственој одлуци од тада је снимала само у Југославији тек повремено одлазећи у Њемачку у којој се, са доласком нациста, и ситуација за глумце промјенила.

Ита је морала да доказује да није Јеврејка, а током снимања филма “Централа Рио” 1939. године посвађала се са човјеком који је вређао Југославију, а за кога се испоставило да је радио за Гестапо. Затвора ју је спасао само тадашњи амбасадор краљевине Југославије у Берлину - Иво Андрић, који јој је савјетовао да се хитно врати у домовину.

Други свјетски рат глумица је провела далеко од јавности, бринући о мужу, сину и ћерки. Након 1945. године на филму се појавила само још једном, у мањој улози у филму “Рат” из 1960. године заједно са Батом Живојиновићем.

Након што се и дефинитивно повукла из јавног живота, са породицом се преселила у Будву гдје је живјела све до смрти. Преминула је маја 1979. за вријеме катастрофалног земљотреса који је погодио тај крај. Имала је 72 године. Сахрањена је у Београду на Новом гробљу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.