Зашто код дjевојчица пубертет почиње све раније?

ГС
Foto: Илустрација

Од почетка пандемије ковида код великог броја дjеце пубертет је почео да наступа ненормално рано. То се посебно уочава код дjевојчица. Шта је узрок тим промjенама?

Убрзо након почетка пандемије ковида, љекари у ендокринолошким клиникама широм свијета почели су да примећују нешто необично. Све више и више девојчица се појављивало са случајевима прераног пубертета, ријетког стања које карактерише појава знакова пубертета прије него што напуне 7 или 8 година, пише Дојче веле.

Али од ковида, чини се да се број случајева повећава. На једној ендокринолошкој клиници у Италији, број пацијената који су стигли са случајевима сумње на прерани пубертет порастао је са 118 у 2019. на 246 у 2020, што је повећање од 108 одсто. У другој италијанској клиници, љекари су пријавили 90 таквих случајева током пандемије у поређењу са само 64 у три године уочи пандемије.

У једној турској клиници, љекари су извијестили да се број дјеце која су потражила помоћ због прераног пубертета током пандемије више него удвостручио, са просјечних 20 годишње на 58 у периоду од марта 2020. до априла 2021.

На једној клиници у Индији љекари су извијестили да је број дјевојчица које су имале прерани пубертет порастао са 54 пре карантина на 146 током њега. А у Шангају, истраживачи су уочили повећање са просјечних 106 пацијената између 2016. и 2019. на 372 у 2020.

 

Старост за прву менструацију опада

Љекари већ деценијама знају да се старост уласка дјевојчица у пубертет смањује од почетка 20. вијека. Узраст за прву менструацију је опао са око 16 година средином 19. вијека, на око 13 година осамдесетих година прошлог вијека. Од тада се узраст само незнатно смањио, крећући се негдје између 12 и 13 година у већем дијелу свијета.

Уочљивије је, кажу истраживачи, опадање старосне доби у којој дјевојчице почињу да развијају ткиво дојке, што се генерално сматра почетком пубертета, а јавља се око двије године пре менструације. Према великој данској студији објављеној 2009. године, старост у којој се код дјевојчица развија ткиво дојке смањила се између 1991. и 2006. за око годину дана. Аутори кажу да би то могао бити показатељ да процес пубертета почиње раније и да траје дуже него у прошлости.

 

Шта узрокује рани пубертет?

Прије ковида, истраживачи пубертета су формирали три хипотезе о томе шта би могло да изазове пораст раног развоја: гојазност, стрес и пестициди. Свака од тих идеја успјела је да објасни пораст нивоа пубертета у одређеним срединама, али ниједна не објашњава феномен у цјелини.

Генерално, истраживачи су пораст од почетка пандемије приписали стресу, а не потенцијалном одговору на инфекцију или вакцинацију или на већу стопу гојазности међу дјевојчицама.

Многе студије су показале већу стопу раног пубертета код дјеце која имају прекомјерну тежину или гојазност него код дјеце нормалне тежине. Једна студија која је процјењивала више од 17.000 деце у Кини показала је да је скоро 40 одсто дјечака и 30 одсто дјевојчица с прераним пубертетом гојазно, док је систематски увид у десет истраживања, објављених овог љета открио да су дјеца која су гојазна, а посебно дјевојчице, под "значајно већим ризиком" од раног пубертета него дјеца нормалне тежине.

Али, нису сва дјеца која доживе прерани пубертет гојазна. На примјер, у турској клиници гдје су се током пандемије случајеви прераног пубертета више него удвостручили на 58, само девет је било гојазно. Зато аутори сматрају да и други фактори могу имати велики утицај. Студија је сугерисала да би један од фактора могао бити утицај који повећана употреба дигиталних уређаја има на сан, а ту су и психолошки фактори попут стреса изазваног затварањем и болестима члановима породице.

Претходна истраживања су показала позитивну корелацију између стреса и раног почетка пубертета: Рад објављен у БМЦ Педиатрикс сугерише да дјевојчице које као бебе не живе са оба родитеља могу бити изложене већем ризику од раног пубертета него дјевојчице које су одрасле у породици са оба родитеља.

"Неуобичајено вријеме пубертета, обично рано, повезано је са стресним животним искуствима“, каже Џејн Мендл, професорка психологије на Универзитету Корнел. "И не могу да замислим ништа стресније и дестабилизујуће од пандемије ковида 19, посебно у тим раним интензивним данима изолације".

 

Психолошки утицај

У Сједињеним Државама, студије показују да је рани пубертет повезан са већом стопом депресије. То важи и за дјечаке и за дјевојчице, каже Карен Рудолф, професорка која проучава пубертет на Универзитету Илиноис. Она додаје да ће код дјевојчица те високе стопе депресије вјероватно остати и у одраслом добу. То није нужно случај за дејчаке, за које је већа вјероватноћа да ће доживјети веће стопе депресије при кашњењу у развију. Студије показују да се депресија успорава када ови дјечаци сустигну своје вршњаке.

Карин Рудолф наглашава да није случај да ће свака девојка која доживи рани пубертет постати депресивна. Аспекти који такође утичу на појаву депресије јесу и висок ниво стреса у групама вршњака или у породици, као и да ли дијете има родитеља са депресијом. Рудолф додаје да су дјевојке с мањом способношћу суочавања са стресом такође изложене већем ризику. Она каже да њено истраживање показује да девојчице са мајкама које их уче како да се носе са стресом имају мањи ризик да развију депресију након што рано уђу у пубертет.

"Нема повећања ризика да те дјевојке буду депресивне у односу на дјевојчица које касније пролазе кроз пубертет. Али када имају мајке које им не преносе начине како да изађу на крај са стресом, већа је вјероватноћа да ће бити депресивне", указује Карин Рудолф.

 

Културни аспект

Већина истраживања која су се бавила психолошким утицајем раног пубертета на дјецу спроведена су на узорцима претежно бијеле дјеце у индустријализованим западним земљама. Студије спроведене у САД и Европи показале су да код дјевојчица које су дио мањинске популације, као што су Афроамериканке или дјевојчице латиноамеричког порекла у САД, постоји већа вјероватноћа да раније уђу у пубертет. Међутим, мало истраживања о стопама депресије код деце са раним почетком пубертета спроведено је ван западних индустријализованих земаља.

"Имамо нека истраживања, али немамо онолико сазнања колико бих жељела, о томе како се раса, етничка припадност, друштвена класа укрштају са процесом сазријевања", закључује Џејн Мендл.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана