Све више младих Американаца прелази у православље

Све већи број младих Американаца показује интересовање за православно хришћанство, а посебно је занимљиво што међу њима има много оних који немају српско, грчко, руско, румунско или друго традиционално православно поријекло.

Дио овог феномена одвија се на мјесту које би се тешко повезало с традиционалном религијом - на ТикТоку, Yоутубеу и другим друштвеним мрежама. Млади Американци тамо први пут упознају православље, прате свештенике и инфлуенсере, а неки послије виртуелног сусрета с вјером одлазе у стварне црквене заједнице.

Феномен је привукао пажњу и америчких медија и истраживача, док поједини теолози упозоравају да иза привлачних снимака литургија, икона и манастира постоји много сложенија прича.

Млади православље прво откривају на интернету

На ТикТоку и Yоутубеу  могу се пронаћи бројни снимци људи који говоре о свом преласку у православље и приказују вечерња богослужења, иконе, свијеће, тамјан, пост и друге дијелове православног живота.

За дио младих привлачност православља није само у учењу цркве. Привлачи их и оно што доживљавају као снажан контраст савременом начину живота.

Литургија, календар постова, молитва и физичко присуство у цркви стварају потпуно другачији ритам од свакодневице проведене пред екранима. Парадоксално, управо алгоритми друштвених мрежа неке младе људе одводе из дигиталног свијета у стварне црквене заједнице.

Парохије, према наводима Катхимеринија, биљеже повећано интересовање, посебно међу људима млађим од 35 година. За црквене заједнице које су у САД деценијама биле снажно повезане с досељеницима из традиционално православних земаља, то представља значајну промјену.

Ко су "Orthobros"?

На интернету се појавио и израз "Orthobros", којим се описује дио нове генерације, углавном млађих мушкараца заинтересованих за православље.

Једно од познатијих имена тог онлајн свијета је Мојсије Мекфирсон, који је из протестантизма прешао у Руску православну цркву. На друштвеним мрежама комбинује садржаје о вјери с приказивањем физичке снаге и традиционалног схватања мушкости.

Управо је велики удио мушкараца међу америчким православцима привукао посебну пажњу.

Према подацима истраживачког центра Пеw које је раније анализирао "НYТ", удио мушкараца међу православним хришћанима у САД знатно је порастао у односу на 2007. годину.

Међутим, стручњаци упозоравају да с таквим подацима треба бити опрезан због релативно малог броја православних испитаника у појединим великим истраживањима.

Шта их привлачи?

Неки од нових вјерника кажу да у православљу проналазе оно што описују као "тешке истине", дисциплину и јасно постављена правила.

У свијету у којем се велики дио живота одвија дигитално, традиционална литургија нуди готово супротно искуство: дуго богослужење, пост, молитву, иконе, мирис тамјана и припадност конкретној заједници.

Али управо ту почиње и контроверзнији дио приче.

Поједини популарни православни инфлуенсери вјеру повезују са изразито конзервативним политичким и друштвеним ставовима, укључујући оштре ставове према феминизму и хомосексуалности, као и инсистирање на традиционалним родним улогама.

Неки православни теолози сматрају да таква слика не представља православље у његовој цјелини.

Упозорења због онлајн инфлуенсера

Елизабет Х. Продрому, гостујућа професорка на Бостон колеџу, упозорила је у разговору за Катхимерини да је проблем у томе што се први сусрет многих младих људи с православљем данас догађа на интернету.

"Њихов први сусрет с православљем дешава се онлајн, гдје свако може узети микрофон и рећи шта год жели", рекла је Продрому.

Она тврди и да је Московска патријаршија значајно улагала у онлајн комуникацију како би промовисала сопствене ставове у сукобима унутар православног свијета, укључујући питања Васељенске патријаршије и аутокефалности Православне цркве Украјине.

Тиме се расправа о новом интересовању Американаца за православље проширила далеко изван питања вјере.

Да ли се православље погрешно представља?

Џорџ Е. Демакопулос, професор на Универзитету Фордам, упозорава да дио новог онлајн традиционализма представља поједностављену слику историје православља.

"Фасцинантно је да је Православна црква у касној антици била далеко више родно равноправна него данас. Иронија је у томе да новокомпоновани 'традиционалисти' не желе повратак аутентичној цркви, већ искључиво патријархалној верзији која им политички одговара", рекао је Демакопулос за Катхимерини.

Ријеч је, дакле, о расправи која се води и унутар самих православних кругова: да ли нови талас представља аутентичну потрагу младих за вјером или се дио тог интересовања на интернету усмјерава према одређеним политичким и идеолошким циљевима.

Гдје престаје вјера, а почиње геополитика?

Посебно осјетљиво питање јесте однос Руске православне цркве и руске државе, нарочито послије почетка рата у Украјини.

Продрому сматра да се религијска и политичка порука Московске патријаршије у великој мјери преплићу, због чега упозорава да садржај који млади Американци проналазе на интернету не треба аутоматски поистовјећивати с православљем у цјелини, преноси Еуронеwс.

С друге стране, чињеница да неко православље први пут открије преко ТикТока не значи да је његова одлука да прихвати вјеру политички мотивисана.

Управо је у томе занимљивост феномена који се тренутно одвија у САД: технологија која се често оптужује за удаљавање младих од традиционалних институција некима је постала први пут до једне од најстаријих хришћанских традиција.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.