Сваки човјек недјељно поједе око 5 грама пластике - у тежини једне кредитне картице!

National Geographic
Foto: shutterstock

Просјечна особа могла би да унесе до пет грама пластике недјељно, што је тежина једне кредитне картице, показује извјештај који је наручио Свјетски фонд за природу (ВВФ) од аустралијског универзитета Њукасл.

Раније студије показале су да људи поједу или удишу облаке пластичних честица сваке године, али изазов за аустралијске истраживаче био је да процјене тежину унијете пластике.

"Док расте свијест од постојању микропластичних честица и њиховом утицају на околину ова студија први пут даје тачан прорачун стопе уноса тих честица што ће допринијети да се виде потенцијални токсиколошки ризици за људе", рекао је Тава Паланисами, професор на Универзитету Њукасл.

Први извор пластике која се унесе у организам је вода, посебно ако је флаширана. Међу другим анализираним производима плодови мора, пиво и со садрже највећи ниво пластике.

Према једној канадској студији објављеној 5. јуна заснованој на начин живота просјечног Американца, један одрастао човјек поједе до 52.000 микрочестица пластике годишње, на шта се додаје додатних 90.000 честица ако искључиво пије флаширану воду, или 4.000 ако пије воду из чесме.

Ако се узме у обзир загађење ваздуха, значи удисање та цифра прелази на 121.000 микрочестица годишње. Та процјена зависи појединачно од начина живота, мјеста гдје се живи додаје се у тој студији која је објављена у часопису "Енвиронментал Сајнс енд Технолоџи".

"За ВВФ то је знак за узбуну за владе, пластика не загађује само наше ријеке и океане не убија само поморски живот већ се налази у сваком од нас", рекао је Марко Ламбертини, генерални директор ВВФ Интернешенала у саопштењу.

Он је рекао да је потенцијални негативан утицај пластике на људско здравље светски проблем који може да буде решен само ако се свет усмери на изворе загађења.

"Ако не желимо пластику у нашем организму треба зауставити милионе тона који и даље завршавају у природи сваке године", рекао је Ламбертини.

Он је рекао да треба да се делује на нивоу влада, компанија и потрошача и да се усвоји светски уговор против загадјења океана.

Микропластичне честице које настају од разлагања различитих производа као што су синтетичка одећа, гуме, контактна сочива сада се налазе свуда на планети, од највиших глечера до подводних долина, наводи Франс прес.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана