Шта је потребно да знате уколико желите планинарити зими?

 Он је подијелио своје искуство с циљем смањења броја алпинистичких несрећа које често заврше кобно.Протекли викенд ће остати упамћен по несрећама на планини. Наиме, на словенским Алпама погинуло је пет планинара - два на Малом Триглаву, два на Комни и један на врху Брана изнад Камнишког седла.Такође, и у нашој земљи десила се планинарска несрећа протеклог викенда, срећом није била кобна. Наиме, један врло искусан планинар на Прењу је пропао кроз сњежну рупу дубоку седам метара и прошао без већих повриједа.Исаковић истиче да је бизаран податак да су се планинари на Малом Триглаву оклизнули на потпуно истом мјесту, у размаку од сат времена."Чак и да нисте познавали ове људе, црни биланс вас не може оставити равнодушним. И увијек се наново, након оваквих несрећа, постављају питања:

Које крив?

Да ли су се несреће могле избјећи? Да ли су сами унесрећени могли избјећи смрт на начин на буду опрезнији, свјеснији опасности, припремљенији? Можемо ли, сви скупа, учинити више да се овакве несреће сведу на минимум? Мој је одговор - можемо и морамо", навео је.

Овај искусни планинар подсјетио је на то шта је потребно познавати како би се на планинама смањио број незгода.

На нашим подручјима зими су одласци на планине много опаснији него љети.

Кључне зимске опасности су: лавине, скривене рупе у снијегу, посклизнућа, падајући комади леда те смрзотине и евентуално сњежно сљепило.Лавине се увијек јављају када су велике температурне разлике између ноћи и дана, након свјежих падавина.

У лавинозна подручја не треба ићи након великих падавина, посебно поподне када лавине почињу "радити". Код себе треба имати опрему која ће оставити траг иза вас, о чему се можемо информирати на планинарским школама, код искуснијих колега, у планинарској литератури, на интернету. Ако нисте искусан планинар, немојте ићи на подручја која су стрмија од 35 степени нагиба, поготово не сами.Успони на готово све врхове изнад 2.000 метара у БиХ и региону у зимским увјетима захтијевају употребу цепина и дереза. Чест је случај да планинаре заведе први дио који је обично мање стрм, с мекшим снијегом, преноси Кликс.

Све је у реду, док након неколико стотина метара не установите да се у међувремену снијег претворио у лед, да је стрмина много већа и да више не можете ни горе, а ни назад. Дерезе и цепин не вадите из руксака, када идете на стрмије врхове, а и на положеније, ако су такви услови.Зимску опрему није довољно имати – треба је знати и правилно користити. Одвојите вријеме и завршите планинарску школу, алпинистички течај, посавјетујте се са члановима ГСС-ова. Правилна и стручна употреба цепина је од животне важности. Посебно у случају изненадног посклизнућа.

Исто је и с дерезама.Ако сте на почетку свога планинарења, не пењите се на стрме врхове без осигурања и без искуснијих партнера. Под овим подразумијевам зимске успоне на врхове Прења, Маглића, Чврснице, Зеленгоре, Волујака... Уколико се желите зими пењати на озбиљне планине – алпинистички течај је обавезан.

Врло је важно да слушате временску прогнозу.Ако негдје идете први пут, добро се информирајте о успону: колико траје, техничке појединости, прилаз и силаз."Морате бити одговорни, како према себи, тако и према другима. Немојте својом непромишљеношћу и друге доводити у опасност", додаје.

Он је навео да дио превенције несреће на планини јесте упознати себе и своје могућности."Будите искрени према себи, немојте да вам амбиција буде већа од могућности - па ће и планина бити милосна према вама. А све скупа је процес учења, тренинга и самоспознаје", навео је.На крају је закључио да је најбоља превенција несрећа на планини да планину прије свега поштујете. Планина се поштује тако што се уважавају опасности које скрива.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.