Савршени родитељи не постоје: Опростите себи ових шест грешака

Чини вам се да својој дјеци не пружате довољно. Кривите себе што сте толико размазили дијете. Без обзира на узрок, већина родитеља се стално преиспитује и осјећа кривим, пише емпоњерингпарентс.цом .

Психолози кажу да без обзира због чега као родитељ осјећате кривицу и мислите да нешто не радите како треба, морате имати на уму да се овдје не ради о грешкама и кривици, већ о преузимању одговорности.

Преузимање одговорности отклања осјећај кривице и помаже родитељима да се усредсреде на сљедећи корак. Дакле, опростите себи ових шест родитељских грешака и окрените нови лист.

Опростите себи што понекад изгубите живце

Опростите себи што понекад изгубите стрпљење и извичете се на своју дјецу. Нормално је да понекад побијеснимо, изнервирамо се или разочарамо када се дјеца не понашају онако како очекујемо.

Нико не може стално да буде смирен. Ако сте попут већине родитеља, вјероватно повремено повисите глас, вичете или вриштите на своју дјецу. Руку на срце, дјеца умију без грешке да нам нађу најосетљивију тачку. Она нас сјајно познају и тачно знају шта ће нас извести из такта, преноси РТС.

Схватите да је сасвим нормално што ћете се послије тога осећати лоше. Срећна околност је што послије оваквих инцидената можете дјетету да дате примјер како се преузима одговорност и модел како се рјешавају проблеми.

На примјер, можете прићи дјетету и искрено му се извинити и признати да сте претјерано одреаговали. Можете му рећи и то како ћете се сљедећи пут потрудити да проблем ријешите на другачији начин. Кажите: „Сљедећи пут кад се толико изнервирам, отићи ћу у другу просторију да се мало смирим”.

Тако ћете и дијете научити како да призна кривицу, како да се извини и како да преузме одговорност за своје поступке.

И запамтите, када се извините, после извињења не смије да слиједи „али”. Ако кажете „али”, цио пројекат се распада.

Опростите себи што нисте били досљедни

Посао родитеља је и да поставља ограничења својој дјеци. Нормално је што вам не успијева да се увијек придржавате тих ограничења. Уморни сте, није вам ни до чега, имате још сто ствари да обавите или једноставно тог тренутка вам није до убјеђивања са дјететом.

Запамтите једно: ако се дијете уопште не узбуђује када нешто захтијевате од њега, онда знајте да уопште не радите добро свој посао. Када дјетету постављате разумна ограничења и захтјеве, нормално је да ће повремено бити тужно, љуто или бијесно на вас. Ваша је улога да постављате границе и дијете неће бити задовољно њима. То је природа ограничења.

Како бисте били досљеднији, поставите себи неколико питања: Због чега сте одустали од санкционисања непослушности? Да ли сте заборавили шта сте рекли да ћете радити? Или сте једноставно превише исцрпљени да бисте наставили даље?

Утврдите шта је то што вас спрјечава да будете досљедни, а затим направите план како да ријешите једну по једну ставку. Ако вјерујете да у прошлости нисте поставили довољно ограничења, не очајавајте. Никада није касно да почнете да дефинишете границе и оквире понашања.

Изаберите једно подручје на које ћете се прво усредсредити, на примјер, то што вам дијете безобразно одговара. Затим, полако почните уводити више ограничења. Унапријед смислите како ћете санкционисати ако дијете не поштује ограничења. И очекујте да ће се оно у почетку снажно опирати. Ако није навикло на ограничења, можда ће му требати времена да се привикне и покушаће да се измигољи. Али будите чврсти и ствари ће се средити.

Не кривите себе за понашање свог дјетета у кризним ситуацијама

Када породица пролази кроз неку кризну ситуацију, попут развода, пресељења, губитка посла родитеља или смртног случаја, најлакше је оптужити себе што се дијете неадекватно или ружно понаша.

У случају да је, рецимо, један родитељ напустио породицу, често се дешава да овај други мисли како мора да надокнади његово одсуство. Онда најчеће одустаје од неких правила и ограничења мислећи да је у реду да дјетету додатно не отежаваја ситуацију.

Каква год била кризна ситуација, запамтите да је и то дио живота и да се свима догађају лоше ствари. Наравно, бићете емпатични и слушаћете своје дијете и пружити му помоћ ако му је потребна, али то не значи да треба да му дозволите да се понаша непримјерено.

То је тешка лекција за дјецу, али нико нема савршени живот и ниједно дијете не одраста у мехурићу који их штити од лоших ствари и негативних емоција. Као родитељи, колико год то жељели, једноставно не можемо спријечити сукобе, трагедију или губитак.

Покушај надокнађивања животних недаћа претјерано попустљивим понашањем је грешка. Када времена постану тешка, дјеци и даље треба структура. И даље им требају ограничења. И даље им треба неко да им сачува уобучајену рутину. Из тог разлога дјеца и даље треба да имају правила и консеквенце, као и обавезе и одговорности.

Потрудите се да успоставите равнотежу и пружите дјетету раширене руке и будите спремни да их саслушате и с љубављу их водите кроз проблеме. Не можете да контролишете друге људе или свијет око себе, али можете да контролишете себе и начин на који ћете подизати своје дијете. Увијек је најбоље да се усредсредите на оно што можете да контролишете и подсјетите се да дајете све од себе и да сте довољни.

Опростите себи што превише чините за своје дијете

Чините превише за своје дијете? То је још једна замка у коју родитељи лако упадају. Ово је нарочито тачно када се родитељи осјећају кривима. На примјер, родитељи свакодневно говоре својој дјеци да нешто ураде по кући. Кажу им једном, па три пута, па шест, и коначно, једноставно је лакше одустати и то учинити сам. Или се дијете мучи са домаћим задатком и плаче и жали се како му је претешко. Ви му помогнете, оно се брзо умори и на крају ви га практично урадите сами умјесто њега.

Међутим, схватите да је важно да не ускачете увијек и спашавате дијете од изазова. Какви год да су ти изазови, ако му превише чините само му шаљете поруку да га не сматрате довољно способним или паметним да то уради самостално.

Зато, када сљедећи пут кренете да нешто урадите умјесто дјетета, размислите о томе како бисте могли да га усмјерите да то уради само. Не лишавајте их прилике да науче драгоцјену животну лекцију.

Али, кад вам се омакне и почнете да радите умјесто дјетета, опростите себи. Довољно је да постанете свјесни своје грешке и одлучите да се поправите. Мада, имајте на уму да се ова навика тешко прекида!

Опростите себи што не умијете да казните дијете

Често када се родитељи много изнервирају, у бијесу претјерују и покушавају да пронађу рјешење које ће натјерати дијете да истог трена промијенисвоје понашање.

Готово да нема родитеља који у неком тренутку није рекао: „Кажњен/а си до краја године” или „То је то, сљедеће три недјеље нема компјутера/таблета/интернета!” или „Ако не прекинете овог тренутка, све ћу ове играчке да скупим и бацим у ђубре!”.

Ово сте сигурно рекли, и слободно одмах себи опростите. Ниједан родитељ није савршен. На крају крајева, сви у бијесу говоре ствари које не мисле. Али зато, сљедећи пут када упаднете у јарост, сјетите се да пријетње или казне које изговорите у бијесу у ствари нећете моћи да примијените. Дакле, ако нема посљедица, нема ни ефекта.

Поред тога, често се дешава да у љутњи говорите дјетету ствари које му неће помоћи да стекне вјештине које су му потребне да би промијенило понашање. Међутим, оно што је много гора последица пријетњи је то што на тај начин учите дијете да су пријетње легитиман начин опхођења са људима. Такође, дијете временом схвата да не мислите оно што говорите и ваше ријечи губе тежину.

Зато, удахните дубоко и не пријетите и не изричите казне у љутини. Склоните се, избројте до сто, смирите се и покушајте да дијете добије промишљену, реалну и досљедну казну која ће дати жељени резултат.

Немојте стално мислити да нисте довољно пружили дјетету

Многи родитељи се лоше осјећају што не проводе са својом дјецом онолико времена колико би желели. Али такав је свијет у коме живимо. Савремени живот је брз и махнит, а морамо да издржавамо своју породицу и не можемо да будемо на два мјеста у исто вријеме.

Једино што можете да учините је да вам листа обавеза и планова буде што реалнија. Покушајте да макар један дио дана проведете квалитетно вријеме са дјететом, било да одиграте неку друштвену игру после вечере, да му помогнете у учењу, да заједно спремате вечеру или да одете у шетњу.

Покушајте да одредите једном недељно неко вријеме које ћете провести сви заједно. Искључите телефоне, затворите рачунаре и усредсредите се само на заједничко дружење и забаву.

Поред недостатка времена, сви родитељи мисле и да немају довољно новца да дјетету пруже све што мисле да би оно жељело. Живот је скуп, а чини се као да се родитељи такмиче једни с другима ко ће свом дјетету да да више и боље. Најбоља кућа, најбољи телефон, најбоље патике, најбоља одјећа, најбоље играчке...

Десиће се да и најбољи другар вашег дјетета имати нешто „супер кул” што ви себи не можете да приуштите, а ваше дијете ће му завидјети и осјећати се одбачено. Наравно, родитељи почињу да осјећају кривицу што нијесу у стању да купе детету нешто што наводно имају сва друга дјеца.

Имате два избора, или да се лоше осјећате или да се запитате: „Шта је овдје најважније? Шта желим да моје дијете научи у животу?”.

Зар није важније да дијете усвоји неке основне вриједности: да цијени рад, да научи да штеди, да не расипа, да буде захвално на ономе што има и да научи да помаже онима који имају мање среће од њега.

Да ли је стварно најважнија ствар на свијету да дијете добије нови модел ајфона?

Умјесто што ћете да напрегнете све своје снаге да купите тај отмени предмет, зашто не покушате да смислите како да научите дијете да само нешто допринесе, заради, уштеди и само купи, ако већ толико жели? Нека дио уштеди, а дио му дајте ви као награду за неко постигнуће у школи или помоћ у кући.

Поента је да у центру пажње не буду само материјалне ствари већ основне људске вриједности.

Будите онакав родитељ какав желите, а не онакав какав мислите да други очекују од вас да будете. Савршена дјеца и савршени родитељи не постоје, а родитељство се учи и мада звучи парадоксално, неуспјеси су неодвојиви дио напретка.

Сви правимо грешке. Сви радимо ствари због којих касније жалимо и сви смо несавршени родитељи. Сутра је нови дан, покушајте да себи опростите, учите на својим грешкама и наставите даље.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.