Савјети психолога: Како савладати зимску депресију у вријеме пандемије коронавируса

"Ново нормално" доноси промјене у свакодневним односима с људима: мањак контакта, више времена у кући, усамљеност... Према ријечима стручњака, одржавање друштвене дистанце могло би додатно отежати проблем с којим се бори велики број људи - сезонски афективни поремећај или зимску депресију.

"Зимска депресија се повезује првенствено с годишњим добом, односно мањом количином сунчеве свјетлости и најчешће резултира поспаношћу и опћим нерасположењем. Карактеристични симптоми укључују умор, губитак интересовања за уобичајене активности, промјену апетита и потребу за појачаним уносом угљикохидрата, што неријетко утјече и на промјену тежине, слабу концентрацију и раздражљивост, продужено спавање и сан који не окрепљује, потребу за осамљивањем, пад либида...", говори психолохиња Сенка Чимпо за ''Кликс''.

Додаје како због недостатка сунчеве свјетлости неуротрансмитери који су одговорни за лучење хормона расположења (мелатонин и сератонин) луче у мањој количини те је кључно излагати се дневној сунчевој свјетлости у што већој мјери и боравити на отвореном у природи. Поред тога, сан и здрава исхрана уз квалитетне контакте и дружење су значајни у суочавању с овим поремећајем.

"У конктексту пандемије и заштитних мјера с једне те суочавањем са сезонским афективним поремећајем с друге стране, најзначајнији су боравак у природи и на отвореном, уз здраве животне навике, прије свега спавања и исхране. То значи планирање пауза с боравком на отвореном и излагање сунчевој свјетлости. Оно о чему се у новонасталом контексту мора водити рачуна јесте дружење и квалитетно проведено вријеме, али сада уз мјере заштите или путем видео и других позива када другачије није могуће", каже она.

Стручњаци предлажу да се, ако се не желите излагати ризику заразе инфекцијом приликом дружења с мањим групама људи, почнете бавити трчањем или практикујете дуже шетње.

У оваквом периоду посебно је важно нормализовати одлазак психологу. Од почетка пандемије отворено је неколико телефонских линија преко којих грађани БиХ могу комуницирати с разним савјетовалиштима. Осим тога, неки психолози су се такођер прилагодили ситуацији те су доступни за телефонске и видеопозиве.

Откако је у свијету проглашена пандемија коронавируса, посјете и позиви психолозима су се повећали, говори Чимпо.

"Позиви и посјете психологу су се у периоду од почетка пандемије разликовали у односу на потешкоће с којима се појединци суочавају, али и специфичне прилике у којима су се нашли у односу на мјере и промијењене околности. Тако неки људи нису имали прилику да наставе већ започети третман због недостатка времена и приватности с обзиром на то да је једно вријеме било могуће подршку добити само онлине или путем телефона. С друге стране, један број појединаца и породица је имао потребу потражити подршку управо због суочавања са стресним периодом, усклађивања улога, развојних фаза дјеце, страха од болести, али и губитака", говори Чимпо.

Најризичније скупине су уједно и оне које на психичком нивоу најтеже подносе новонасталу ситуацију - људи треће животне доби. У већини случајева су већ нарушено здравље и усамљеност додатно погоршани након проглашења пандемије коронавируса.

"Неопходно је колико год је то могуће у складу с мјерама заштите и појединачним приликама провести квалитето заједничко вријеме, потакнути их на кретање и боравак у природи, садржајну свакодневницу и функционирање. Онда када нису могући директни контакти с дјецом, унуцима и осталим блиским људима, неопходно је посветити вријеме комуникацији путем телефона и осталих апликација, укључити их у живот и одрастање њихових најближих на начин да добију цртеже, снимке или фотографије", каже психологиња.

Замолите их за савјет, дајте им прилику да вас подрже и подучавају. Напримјер, затражите им рецепт или упуту како да њихова позната и укусна јела направите сами.

"Размислите о било којим активностима које не захтијевају физички контакт, а повезују нас кроз заједничке активности, породичне вриједности и традицију. Наравно, важно је нагласити и директну подршку у набавкама хране, лијекова, плаћања рачуна или било чега што нису у могућности урадити сами", говори.

У групи која теже подноси новонасталу ситуацију су и они који већ неколико мјесеци раде од куће. Дуготрајан боравак у затвореном и изолација могу негативно утјецати на њихово ментално здравље.

"Неодустајање од дневне рутине је добар основ за лакше ношење с новонасталом ситуацијом, а то значи ритам спавања и оброка у уобичајено вријеме, тачно одређено и одвојено вријеме за рад и остале активности колико год је то могуће, квалитетно проведено слободно вријеме, по могућности у активностима које не укључују боравак пред екранима и различитим уређајима. Значајно је обратити пажњу на здраву исхрану, довољно сна и кретања, физичких активности и боравка у природи", предлаже Чимпо.

Осим тога, потрудите се редовно и довољно комуницирати с укућанима, али се немојте либити да позовете стручњака онда када мислите да је то неопходно.

Важно је знати: Сасвим је нормално осјећати се анксиозно, безвољно и раздражено. Пандемија је код многих изазвала појаву депресије и појачану анксиозност, а мјере физичке дистанце и изолације нису здраве за нашу психу, јер нисмо навикли бити одвојени од других људи.

Стога редовно комуницирајте с пријатељима и породицом, угодите сами себи и не либите се разговарати са стручњацима. Кад год имате прилику - прошетајте или отиђите на излет (уз придржавање физичке дистанце).

На концу, потрудите се да једете здраво. Фрижидер напуните здравим намирницама, поготово онима које потичу добро расположење и енергију (шпинат, комплексни угљикохидрати, житарице...). Пијте довољно воде и потрудите се стабилизовати распоред спавања. Избјегавајте кофеин и алкохол што је више могуће.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.