Принц Филип: 99 година, 143 земље и једна веома славна супруга

Г.С.
Принц Филип: 99 година, 143 земље и једна веома славна супруга

Био је подршка краљици Елизабете Другој - и вјероватно најпознатији муж на свијету.

Војвода од Единбурга, вјероватно најславнији супруг на свијету, умро је у 99. години.

Провео је седам деценија у сјенци супруге, британске краљице Елизабете Друге - али снага његове личности значила је да никад није могао да буде само професионални супружник.

Ко је, дакле, био човјек који је стајао иза монарха и како је дошло до тога да се ожени краљицом?

Супруг, али никад краљ

Али, прво, оно најважније: војвода, познат и као принц Филип, никад није био кандидат за трон - који треба да наслиједи његов најстарији син - и никад није носио титулу краља.

То је због тога што у Великој Британији жена која се уда за монарха смије да користи церемонијалну титлу краљице - али мушкарац који се ожени монархом не смије а користи титулу краља, коју могу да користе само мушки суверени.

Краљица и принц Филип имали су четворо дјеце: принца Чарлса (72), принцезу Ану (70), принца Ендрјуа (61) и 57-годишњег принца Едварда.

Према њиховим ријечима, Филип је често наметао властиту вољу док су они били мали.

Краљевска биографкиња Ингрид Сјуард цитира ријечи принца Ендрјуа о детињству: “Саосјећање потиче од краљице. А дужност и дисциплина потичу од њега.”

Али Ендрју се присјетио и како је његов отац издвајао вријеме да им измишља прича за лаку ноћ или да слуша како читају Приче за дјецу Радјарда Киплинга.

Принц Филип је доживио да види одрастање осморо унучади и дочекао десеторо праунучади.

Гдје је започео живот?

Необично, али Филипово путовање до Бакингемске палате почело је 1922. године у колијевци направљеној од сандука за поморанџе.

Рођен је 10. јуна 1921. године на грчком острву Крфу, као најмлађе дијете и једини син принца Ендрјуа од Грчке и принцезе Алисе од Батенберга.

То поријекло га је чинило принцем од Грчке и Данске, али наредне године његова породица је прогнана из Грчке послије државног удара.

Британски ратни брод их је превезао на сигурно у Италију, са бебом Филипом који је дремао у приручној колевци направљеној од сандука за воће.

Какво је било његово одрастање?

Филипово дјетињство је фрагментарно и у сијенци низа губитака.

Године 1930, када је имао осам година, његова мајка је послата у строго чувани психијатријски центар, пошто је доживјела нервни слом.

У годинама које су услиједиле, Филип је ријетко виђао оба родитеља.

Његов отац се повукао на Француску ривијеру са љубавницом, а у његовом одгоју помогла је родбина његове мајке из Велике Британије.

Он ће касније присвојити њихово презиме Маунтбатен - англицизирани облик породичног презимена Батенберг.

Шкотски интернат Гордонстоун му је у тинејџерским годинама замијенио дом.

Његов оснивач и управник био је јеврејски пионир образовања Курт Хан, који је био присиљен да напусти Њемачку зато што је осудио нацисте.

Школа је Филипу подарила организацију и подстицала га да се ослања сам на себе.

Њен донекле спартански режим подразумијевао је да ђаци устају рано ујутро на туширање леденом водом и трчање кроз природу, што је Хан сматрао да сузбија “отровне страсти” адолесценције.

Једна од Филипове четири сестре, Сесили, погинула је 1937. године у авионској несрећи заједно са мужем Нијемцем, свекрвом и два мала сина.

У то вријеме била је у поодмаклом стадијуму трудноће.

Сесрили је непосредно прије тога приступила Нацистичкој партији, која је успоставила малтене тоталитарну контролу у Њемачкој.

Ожалошћени Филип, у 16. години, корачао је улицама Дармштата иза сестриног ковчега, крај масе која је салутирала у поздрав “Хајл Хитлер”.

“Тако се просто десило”, рекао је принц Филип касније говорећи о том времену.

“Породица се распала.

“Моја мајка је била болесна, моје сестре су се удале, мој отац је био на југу Француске.

“Морао сам просто да пођем даље. Морате тако. Човек просто мора.”

Како се Филип удварао Краљици?

Кад је Филип завршио школу, Велика Британија се нашла на ивици рата са Њемачком.

Уписао се на Британски краљевски морнарички колеџ у Дармуту (британска поморска академија), гдје се показао као бриљантан кадет и дипломирао је као први у класи.

Кад је краљ Џорџ Шести дошао у званичну појсету у јулу 1939. године, Филип је добио задужење да забавља његове младе ћерке, принцезу Елизабету и Маргарет.

Њихова гувернанта, Мерион Крофорд (задужена да се стара о принцезама), касније се присјетила да се Филип “прилично шепурио”.

Оставио је снажан утисак на тринаестогодишњу Елизабету, што ће ускоро постати очигледно.

Принц Филип је служио у Другом свјетском рату уз велик заслуге, први пут учествујући у војним акцијама на Индијском океану.

У октобру 1942. године, имао је 21 годину - и био је један од најмлађих поручника Краљевске морнарице.

Принцеза тинејџерка и официр остали су у контакту путем писама.

За божићне празнике 1943. године, када је Филип дошао у посјету Краљевској породици, његова фотографија у морнаричкој униформи нашла се на њеном тоалетном сточићу.

Био је то пресудан гест резервисане, али одлучне младе жене.

Неки савјетници били су скептични.

Славна подругљива примједба (у међувремену приписана више него једном званичнику) гласила је да је принц “грубијан, неотесанко, необразован и да јој вјероватно не би био вјеран”.

Али противници нису могли да ураде ништа да промјене мишљење будуће краљице.

Према биографу Филипу Иду, Филипова писма из 1946. године указују на ревносног младића који је стекао нови циљ у животу.

Он је писао будућој ташти: “Сигуран сам да не заслужујем све добре ствари које су ми задесиле у животу.

“Живот ми је био поштеђен у рату и дочекао сам да видим побједу, добио сам прилику да се одморим и да се саберем, заљубио сам се потпуно и без задршке, у поређењу са тим све личне па чак и свјетске недаће дјелују сићушно и неважно.”

Краљ Џорџ је дао дозволу Филипу да се ожени његовом ћерком.

Али прво су морала да се обаве нека подешавања.

Некадашњи принц од Грчке и Данске постао је натурализовани британски држављанин, званично се приклонио Енглеској цркви и одрекао се страних титула.

На дан венчања, 20. новембра 1947. године, постао је Војвода од Единбурга, што је име по ком је остао нашироко познат остатак живота.

Имао је 26 година, а његова нова жена 21.

Краљевски пар имаће за себе свега четири године (и двоје дјеце) прије него што им дужност закуца на врата.

Судбоносна вијест затекла их је колиби за лов у Кенији, током њихове турнеје по Комонвелту 1952. године. Краљ Џорџ Шести Елизабетин отац, умро је у 56. години.

Командант Мајкл Паркер, пријатељ и приватни секретар војводе од Единбурга, описао је тренутак кад је овај схватио да је његова жена сада краљица.

“Изгледао је као да му се пола свијета сручило на главу.

“Никада ми у животу никога није било толико жао. Тешко је дисао, уздисао и испуштао ваздух, као да је у шоку.

“Одмах је спознао да је идила њиховог заједничког живота приведена крају.”

Филипове морнаричке амбиције биле су окончане.

Новој краљици Елизабети биће неопходно да стално буде уз њу.

Војвода од Единбурга проглашен је супругом монарха.

Његова примарна функција била је да пружа сталну подршку супрузи.

Почетком педесетих избила је дугогодишња свађа, кад је Филип желио да краљевска породица преузме његово презиме Маунтбатен.

“Ја сам једини мушкарац у земљи који не може да пренесе презиме на своју дјецу!”, беснио је кад су краљицу убиједили да задржи презиме Виндзор.

“Као да сам проклета амеба!”.

Филип се мучио да пронађе смисао у ограниченој улози која му је додијељена.

Али као природни прагматичар, био је чврсто ријешен да удахне свјеж ваздух у устајале ходнике Бакингемске палате.

Како је Филип промијенио монархију?

Војвода никад није заборавио присилно протјеривање његове породице из Грчке и сматрао је да монархије морају да се прилагођавају да би опстале.

Организовао је неформалне ручкове на којима би краљица сретала људе из ширих друштвених слојева.

Лакеји - слуге у палати у традиционалној униформи - престали су да јој пудеришу косу.

А кад је сазнао да је у палати постојала друга кухиња из које се ексклузивно хранила краљевска породица, наредио је да се једна затвори.

Неке промјене биле су личније природе и одражавале су његову дјетињу љубав према играчкама.

Прије крунисања, Филип и будућа краљица су се 1949. године преселили у Кларенс Хаус, гдје је са задовољством увео читав низ уређаја који вас штеде додатног труда, међу којима је био и један у његовој гардероби који избацује одијела на притисак дугмета.

Војвода је уговорио и 90-минутни ББЦ-јев отворени документарац под насловом Краљевска породица, који је емитован 1969. године и који се сматрао револуционарном телевизијском емисијом.

У њему краљица може да се види како храни шаргарепом коња са церемоније Поздрава бојама, гледа телевизију и прича о салати на Балморалском роштиљу, док принцеза Ана пече кобасице.

У Бакингемској палати, Филип је дао да се уведу интеркоми како слуге више не би морале стално да доносе писане поруке његовој жени на ноге.

Сам је носио властити пртљаг и сам себи спремао доручак у властитим одајама на електричном тигању - све док се краљица није пожалила због мириса.

Како је проводио вријеме?

Као супруг монарх са најдужом службом у британској историји, принц је на себе преузео 22.191 соло ангажмана.

Кад се повукао са краљевске дужности 2017. године, саопштено је да био покровитељ, предсједник или члан више од 780 организација.

Пратећи краљицу на њеним турнејама по Комонвелту и државничким посјетама, путовао је у званичном својству у 143 земље, искористивши своје течно владање француским и њемачким.

Међу њих је спадала и Вануату, острвска земља у Јужном Пацифику, у којој га је једна прашумска заједница сматрала реинкарнацијом древног ратника.

Али једно од његових најтрајнијих наслијеђа јесте Награда војводе од Единбурга, основана 1956. године, на наговор његовог бившег управника школе Курта Хана.

Учесници старости између 14 и 25 година могу да освоје награде учествујући у добровољним акцијама, савладавајући физичке активности и вјештине, и упуштајући се у експедиције као што су планинарење или једрење.

Скоро 1,3 милиона младих учествовало је 2016. године у овом програму у више од 130 земаља широм свијета.

“Ако наведете младе да успију у било којој активности”, рекао је оснивач награде за ББЦ, “тај осјећај успјеха ће се прелити и на многе друге.”

У слободно вријеме, Филип је био талентовани спортиста.

Научио је да једри у Гордонстоуну и постао редовни такмичар регате у Коувсу, на острву Вајт, гдје се сваког љета одржавају трке у једрењу.

Обожавао је коњичке спортове попут вожњи кочија, а средином шездесетих нашао се међу четири најбоља играча полоа у Великој Британији.

Био је и посвећени еколошки активиста и поборник свијета дивљих животиња.

Постао је предсједник Свјетске фондације за дивље животиње (Велика Британија) 1961. године, мада се нашао на мети критике кад се појавила његова слика из лова на тигрове са краљицом у Индији исте године.

Према његовим властитим ријечима, и краљичиним…

Замољен да сумира властити допринос британском животу, принц Филип је одговорио са својом типичном отвореношћу: “Радио сам све најбоље што сам умио. Неки мисле да је то у реду. Неки не мисле. Шта да им радим?

“Не могу из коријена да измјеним начин на који сам радио ствари. То је дио мог стила. Баш штета, али мораће то да прихвате.”

Принц је упорно изазивао контроверзе изражавајући ставове или правећи расно неосјетљиве коментаре.

Један такав је био 1986. године кад је рекао групи британских студената у Кини: “Ако останете овде још мало, сви ћете имати искошене очи.”

Критичари су га сматрали склоним гафовима и ван додира са стварношћу.

Његови браниоци доживљавали су га као типичан производ његових времена који је покушао да се нашали.

Инсајдери тврде да је смијех био везивно ткиво које је одржало отвореног принца Филипа и краљицу заједно.

Он сам тврдио је да је то била њена трпељивост.

Краљичина некада омиљена уводна реченица у говорима: “мој муж и ја…” била је извргавана руглу шездесетих а послије тога честа тема међу сатиричарима који су је називали архаичном и извјештаченом.

Она је одустала од те формулације, али се сентимент задржао.

Њено величанство, сада напросто само “ја”, најбоље је описала принца Филипа у осјећајном говору за прославу њихове Златне годишњице брака.

“Пречесто је, плашим се, принц Филип морао да ме слуша како говорим.

“Често смо унапред расправљали о мом планираном говору и, као што можете да замислите, његови ставови били су изречени на веома отворен начин.”

“Он је неко ко не прима лако комплименте, али је, просто речено, све ове године био моја снага и ослонац, и ја, читава његова породица, као и ова и многе друге земље, дугујемо му много више него што ће он икада признати или ми тога бити свесни.” Преноси BBC на српском језику.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана