Празник храбрости и вјере: СПЦ данас слави пет мученика

Г.С.
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Илустрација Фото: freepik.com | Илустрација

Српска православна црква и њени вјерници данас славе свете мученике Евстратија, Аксентија, Евгенија, Мардарија и Ореста.

Ових пет храбрих засијало је као пет сјајних звијезда у мрачно вријеме царева Диоклецијана и Максимијана, свједочећи вјеру Христову до саме смрти.

Свети Евстратије био је римски војвода у граду Саталиону, Евгеније његов саборац у војсци, Орест такође угледан и млад војник, Аксентије свештеник, а Мардарије прост грађанин и земљак Евстратијев, будући да су обојица потицала из града Аравракина.

Царски намјесници Лисије и Агрикола прво су мучили Светог Аксентија, као свештеника. Видјевши невино страдање хришћана, Свети Евстратије се сам пријавио Лисију и јавно исповиједио да је хришћанин. За вријеме његовог мучења, пред судију је иступио и Свети Евгеније, узвикнувши:
„Лисије, и ја сам хришћанин!“

Када су Светог Евстратија са осталим мученицима проводили кроз град Аравракин, угледа их Свети Мардарије са крова своје куће. Опростивши се од супруге и двоје нејаке дјеце, појурио је за њима и повикао мучитељима у лице:
„И ја сам хришћанин, као и господин мој Евстратије!“

Светом Оресту је приликом гађања у мету пред Лисијем испао крст из њедара, по чему је откривено да је хришћанин, што је и сам отворено исповиједио. Орест је био млад, лијеп и снажан војник, растом надвисујући све остале.

Свети Аксентије је посјечен мачем, Евгеније и Мардарије окончали су живот у тешким мукама, Орест је пострадао на усијаном гвожђу, а Свети Евстратије је скончао у огњеној пећи.

Пред смрт, у тамници је Светог Евстратија причестио Свети Власије. Њихове мошти су касније пренесене у Цариград и сахрањене у цркви Светих Петочисленика.

У тој цркви светитељи су се јављали живи, а Свети Орест се јавио и Светом Димитрију Ростовском.

Од Светог Евстратија остала је и молитва која се чита на суботњој полуноћници:
„Величаја величају тја, Господи.“

Тропар (глас 4):
Мученици Твоји, Господе, у страдању своме примише непропадљиви вијенац од Тебе, Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље побједише и разорише немоћну дрскост демона. Њиховим молитвама спаси душе наше.

У народу се овај дан доживљава као вријеме тихе, унутрашње молитве. Вјерује се да је добро прочитати Мардаријеву молитву за утјеху у невољама и за укрепљење у искушењима. Старији су говорили да „ко се на Евстратија укрепи, тај зиму лакше носи“ — не као временску, већ као животну.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.