Политичари живе дуже од опште популације, научници кажу да није до новца

ГС
Политичари живе дуже од опште популације, научници кажу да није до новца

Политичари широм свијета живе дуже од опште популације, показало је ново истраживање, но оно што је неочекивано је да та разлика расте, одражавајући све већу несразмеру између елита и обичних људи.

У касном 19. и почетком 20. вијека политичари у већини анализираних земаља имали су сличне стопе смртности као и општа популација. Међутим, током 20. вијека разлике у стопи смртности су се знатно повећале, а данас је "предност преживљавања" политичара у односу на општу популацију највећа у последњих 150 година.

Ови налази долазе из нове студије Универзитета у Оксфорду.Истраживачи су дошли до закључка након што су прегледали податке о више од 57.500 политичара из 11 земаља, укључујући Аустралију, Аустрију, Канаду, Француску, Немачку, Италију, Холандију, Нови Зеланд, Швајцарску, Велику Британију и САД.

Тим је пронашао информације за све земље од 1945. до 2014., али потпуна анализа укључивала је политичаре у одређеним земљама у којима постоје солидни подаци од 1816. до 2017.

Разлике и до седам година

Политичарке чине између свега три одсто (Француска и САД) и 21 одсто (Немачка) узорка, што треба узети у обзир када се упоређују различите земље јер је познато да жене у просеку живе дуже од мушкараца.

Тренутно се разлике у очекиваном животном веку крећу од око три године у Швајцарској до седам година у САД-у. У међувремену, типични припадник опште јавности у Италији има 2,2 пута већу вероватноћу да ће умрети током следеће године у поређењу с политичарем исте доби и пола, док на Новом Зеланду та вероватноћа пада на 1,2.

"Резултати показују да је предност политичара у преживљавању данас врло висока у односу на ону у првој половини 20. века. Занимљиво је да су разлике у морталитету које документујемо обично почеле расти пола века раније од добро документованог повећања неједнакости дохотка из 1980-их", каже др. Лоренс Руп, коаутор студије и виши истраживач у Центру за истраживање здравствене економије (ХЕРЦ) на Оxфорд Популатион Хеалтх, стоји у саопштењу.

Постоји хрпа чинилаца за које се сумња да подупиру овај врло јасан тренд. На пример, у првој половини 20. века постојале су високе стопе пушења, чак и међу елитом. Међутим, стопе падају од 1950-их. Можда је, нагађа студија, стопа пушења опадала брже међу политичарима него у широј јавности, можда делимично објашњавајући разлике у очекиваном животном веку које су порасле у многим земљама након 1950. године.

Алтернативно, то би могло имати неке везе са здрављем срца. Политичари обично имају већи ризик од кардиоваскуларних болести од других људи, али та се стања лакше лече откако су антихипертензиви постали широко доступни 1960-их.

Мањи утицај стандарда од очекиваног

Други велики – и можда најочигледнији – елемент су богатство и економска неједнакост. Политичари зарађују знатно више од просечне популације, што доноси јасне предности дуговечности и здрављу. Ипак, истраживачи тврде да овај чинилац није толико истакнут као што се на први поглед чини, будући да је неједнакост у приходима почела расти 1980-их, а разлике у очекиваном животном веку деценијама раније.

Без обзира на разлог, јасно је да се јаз у животном веку између политичара и опште популације продубљује – и то можда наглашава неке ружне истине о данашњем свијету.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана