Ово је прича о Мaги: Била је звијезда СФРЈ, упала у канџе дроге и остала без ичега

Била је дио београдског боемско-умјетничког круга, коме су припадали и остали чланови ове групе. Публика је у њеном односу према клавијатурама неријетко видела покретачку енергију бенда. Маги је била умјетничка душа, школована пијанисткиња и композиторка.

Дозвола мајке

“У мом нормалном, стабилном животу најнестабилнији део сам управо ја. И то не због какве психичке или не знам какве нестабилности, већ због сталног тражења у свим могућим областима уметности и живота”, тврдила је једном приликом Маги.

У Средњој музичкој школи “Јосип Славенски”, заједно са Ивом Погорелићем, матурирала је као најталентованија пијанисткиња, након чега је добила позив за наставак образовања на престижном конзерваторијуму у Москви. Но, сјајну прилику одбила је због мајке, којој се није свидјела идеја да Маги у тим годинама оде од куће.

Маргита је наставила да истражује живот, свирала је клавир и уписала је Архитектонски факултет у Београду. Дипломирала је 1982. године и управо се тада, заједно са својим момком Срђаном Вејводом, који јој је направио најљепше пјесме, све више загревијала за београдску андерграунд сцену, па је кренула у потпуно другом смјеру.

Свестрана и харизматична Маги

У прољеће исте године преко свог рођака, гитаристе Гагија Михајловића, упознала је Милана Младеновића, а убрзо након тога на једној од проба тадашње групе “Екатарина II” позвана је у бенд у којем је остала све до краја 1994. године, односно до Младеновићеве смрти, која је, уједно, означила и крај постојања правог ЕКВ-а.

Истовремено је учествовала у стварању албума многих југославенских бендова, међу којима су и “Karlowy Vary”, “Elvis J. Kurtović & His Meteors”, “Van Gogh” и “Бабе”. Компоновала је музику за филмове “Први пут с оцем на јутрење”, “Вера Хофманова”, “Повратак Вука Алимпића”, “Плави плави”, а учествовала је и у позоришним продукцијама “Класни непријатељ” и “Три сестре”.

На позив редитеља Горана Марковића, опробала се и као глумица 1985. године у улози Драгане у филму “Тајванска канаста”.

Последњи рад

Након Младеновићеве смрти, наставила је да свира у бенду “Курајбери” те гостовала на албумима “Глисерса”, “Зиона” и “Директора”, а 1995. године, заједно с групом младих београдских музичара, формирала је бенд EQV и објавила албум под називом “Ти си сав мој бол”, инспирисан познатом пјесмом “Екатарине Велике”.

За клавијатурама је наступила и на неколико анплагд концерата “Електричног оргазма”, а њен посљедњи рад везан је за позоришну представу “Капут мртвог човека” из 2002. године.

Била је покретачка снага бенда

Све њене успјехе годинама је притискала борба с тешким наркотицима, која је постала још интензивнија када јој је 1996. преминуо отац. Покушавајући да их се ослободи, продала је породични стан и у предграђу Београда купила два мања, а остатак новца искористила за путовање у Индију. Жеља да у далекој земљи у потпуности промјени начин живота, била је још један неуспјели покушај па је по повратку кући повукла нове тешке потезе. Продала је оба стана и убрзо потрошила сав новац те постала бескућница.

Потпуно немоћна и осамљена, посљедње године живота провела је у напуштеној гаражи у Борчи, а затим у склоништу за бескућнике на Вождовцу. Била је осуђена на милост пролазника, хуманитарну помоћ и мрвице хране које су јој с времена на вријеме доносили њени фанови.

Отишла је тихо

Маргита Стефановић смјештена је у августу 2002. на Инфективну клинику у Београду, гдје је преминула 18. септембра. Имала је 43 године и била је посљедња чланица из оригиналне поставе групе ЕКВ-а. Прије ње, 25. септембра 1992. године, умро је бубњар Ивица Видовић, који је, према Википедији, прва регистрована HIV позитивна особа у бившој Југославији.

Од рака панкреаса 5. новембра 1994. преминуо је фронтмен Милан Младеновић, срчани удар 13. октобра 1998. био је кобан за басисту Бојана Печара, док је бубњар Душан Дејановић 2000. године изгубио битку за живот, такође од посљедица AIDS-а.

Шест година послије њене смрти, у књизи Александра Илића “Врати унатраг” јавности је први пут потврђен и податак да је, због интравенозног коришћења наркотика.

Маги била заражена HIV-ом

О црној принцези југославенског новог таласа говори се у суперлативу, односно о напаћеној души жене која је само вољела живот. Отишла је тихо, сама, у условима који су били далеко испод људског достојанства. Некада најблиставија звезда једног андерграунда, заробљена у мрежи наркоманије, завршила је на дну. Иза себе је, ипак, оставила много. На њеним тактовима омладина и данас одраста, а албуми “Катарине II” и “Екатарине Велике” данас су можда и више цијењени него у вријеме кад су се појавили.

У сновима Зорана Предина

Књижевница и њена пријатељица Лидија Николић објавила је књигу о Маргити Сефановић Маги под називом “Осећања. О. Сећања”, а црна принцеза није оставила равнодушним ни легендарног Зорана Предина, који јој је посветио пjесму “Коса боје сребра”.

“Одушевила ме је снага Маргитиних ставова, мирноћа говора и њежност њених покрета. Очигледно ме је трагична судбина мојих музичких колега до те мере потресла да сам те ноћи, под утиском филма, сањао да сам срео Маргиту, али да ме она није препознала због моје косе боје сребра. Истог јутра сео сам и написао пјесму”, појаснио је Предин.

Антиратни камион

Чланови прве поставе ЕКВ-а били су скоро дјетињасто неискварени и људи изузетне толеранције и разумијевања. Њихов чин из прољећа 1992. године, када су без дозволе са колегама из “Електричног оргазама” и “Партибрејкерса” камионом кружили улицама Београда противећи се рату, који се, након Хрватске, захуктавао у БиХ, и данас се препричава с великом дозом поштовања, пише Курир.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.