Не дозволите да вам лијеност од стања постане особина личности

Лијеност за неке психологе представља стање, док је за друге, особина личности. Лијеност је моменат у којем нам недостаје воља да бисмо испунили одређене циљеве. Тада, између осталог, све одлажемо, само да не бисмо морали да се покренемо. Лијеност се развија у процесу социјализације и васпитања, за шта су заслужни како средински, тако и унутрашњи фактори.

 „Унутрашњи су када се бојимо да ће изостати неки резултат и онда сами одлучимо да је боље да ништа не урадимо, него да нешто погрешно урадимо. А постоје и оне ситуације када смо нешто пробали да урадимо, али смо добили лош фидбек, добили смо придике, добили смо негативне емоције од стране оних који нас подржавају, што су најчешће родитељи. Онда, заправо, код детета се развија гард када помисли боље да и ништа не радим, него што све што урадим, лоше урадим. И тако се одлази у лењост“, објашњава психолошкиња Ана Мирковић.

Код великог броја људи лијеност може да постане навика, када схвате да нечинећи ништа неће се замјерити сопственом окружењу, и да понекад могу да живе са тим да неке активности које су другима важне, њима и нису толико неопходне. Онда се прокрестинира све оно што би требало да буде редовна животна активност, додаје психолошкиња.

Како да се изборимо са лијеношћу
 

Осим подршке психолога, постоји низ савјета како можемо да се изборимо са лијеношћу. Између осталог, свакодневно можемо почети да практикујемо неку активност, како би се створио условни рефлекс за неки вид рада.

„Друга ствар је да помислимо какве су све консеквенце уколико нешто не урадимо. Или да визуализујемо успех, како ћемо се осећати уколико нешто урадимо. Затим прављење листе приоритета – шта је врло хитно и врло битно; шта је хитно, али није много битно; шта је битно а није много хитно и шта није ни хитно и битно. Када се договоримо са собом, онда крећемо са оним што је битно и хитно да радимо прво. Дакле, проналазимо те неке мотивишуће факторе“, наглашава Ана Мирковић.

Такође, можемо да видимо како други људи рјешавају неке ситуације, а ти примјери добре праксе могу да буду јако мотивишући за појединца. Јако је важно да знамо да ентузијазам, активност, уживање у плодовима свог рада, јесте оно што једну особу може да учини срећном. А лијене особе увијек имају много изговора.

Живот у савременом добу је веома динамичан, зато је потребно да нам дан буде избалансиран – да радимо, али и да се забављамо, да комуницирамо са драгим људима, као и да се одмарамо. Такав одмор не представља вид лијеностси. Он нам је неопходан како бисмо прикупили енергију и у сутрашњем дану били подједнако ефикасни, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.