Мики Манојловић постао пољопривредник

Да је вријеме током пандемије коронавируса утицало на многе умјетнике да се опробају и у другим сферама, свједочи и то што се доајен српског глумишта Мики Манојловић први пут опробао у пољопривреди.

"Након почетног периода страховања за живот и здравље, отишао сам на планину Маљен, где је мој деда још тридесетих година прошлог века купио један терен и на њему засадио борове. Имао је тамо и дрвену кућицу, коју су сељаци током Другог светског рата, видевши да нико у њој не живи, срушили и однели дрва. Онда сам ја 1984. тамо направио брвнару, и не слутећи да ће ми тако добро доћи за време пандемије. Тамо сам читао, спремао улоге и представе и бавио се повртарством", испричао је познати глумац.

Потом је додао: "До пандемије нисам гурнуо руку у земљу. Но, кад сам већ био тамо, одлучио сам покушати. Донео сам ђубриво, прочитао неке књиге, питао људе и свашта засадио - салату, лук, парадајз, блитву, разне зачине. Нешто је од тога пропало, али већина је успела. Све је непрскано, потпуно природно, што значи да се око тога човек мора помучити. Ипак, све се исплати, поготово када на сто ставите оно што сте сами произвели. Фантазија", рекао је он, преноси "Блиц".

Манојловићу је у свему помагала и супруга Тамара, са којом је скоро три деценије у браку, а сада се осврнуо и на то како су успјели да сачувају романтику током толиких година:

"Помаже нам то што често нисмо скупа. Раздвојеност нас спаја. Она јако воли цвеће, а ја се само понекад сетим да га купим, но не узима ми то за зло. Купи га сама", искрен је Мики, који каже да немају обичај да славе годишњице брака:

"Не придајемо томе никакав значај. Венчали смо се 20. августа, а из разних разлога тада обично нисмо заједно. А ако ипак јесмо, одемо на вечеру, загрлимо се, честитамо."

Глумац је објаснио и зашто не сарађује често са супругом Тамаром.

"Не бежимо од сарадње, али тренутно немамо заједничких идеја. Тамара је директорка Југословенског драмског позоришта, у којем сам током каријере глумио у четири представе. Да постоји улога за коју сам најбољи, вероватно би ме звала, али не треба ништа форсирати."

Он се осврнуо и на то колико се разликују његови наслиједници, 42-годишња редитељка Чарна, коју је добио из првог брака са Искром Узелац, и 18-годишњи Иван.

"Види се да су различита генерација. Чарна је више читала књиге, Иван би хтео ићи бржим, површним путевима, она је у његовим годинама знала шта жели, а он се још тражи."

Мики се такође присјетио и једног необичног догађаја из дјетињства због ког годинама има страх од висине.

"Имао сам стрица Андрију, који је имао доста необичан стил игре. Држао би ме за руке и пустио да висим с балкона неколико метара изнад земље. "Гле, како је високо. Сад ћу те бацити", говорио је, а након неколико секунди би ме вратио на чврсто тло, рекао да ме воли и да ме никада не би пустио. А затим све то поновио. Због њега имам панични страх од висине. Годинама сам умирао кад улазим у авион, а нисам знао зашто. Тек сам кроз терапију освестио то своје неугодно искуство из детињства", рекао је Манојловић те објаснио које му је најстрашније искуство у животу:

"Страшније је било потонуће брода Тухобић 1962. у Пељешком каналу. Пловио сам с породицом од Малог Стона до Трпња, била је страшна олуја и брод се напунио водом. Задњим снагама смо дошли до Трпња, где смо се искрцали, а брод је потонуо. Ипак, због тога нисам добио страх од воде, у животу сам касније радо и често једрио."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.