Мата Хари, шпијунка чији је живот остао вјечна мистерија

Срна
Мата Хари, шпијунка чији је живот остао вјечна мистерија

БИЈЕЉИНА - Холанђанка Маргарета Гертруда Целе, позната као Мата Хари (1876-1917), осуђена је на смрт на данашњи дан 1917. године под отужбом да је шпијунирала за Нијемце током Првог свјетског рата.

Мата Хари је била холандска егзотична играчица и куртизана, а сматра се и данас првим великим женским шпијуном са никада до краја разјашњеном биографијом.

Потицала је из имућне породице.

Удала се 1895. године за официра шкотског порјекла у холандској војсци Кембела Маклауда.

Од 1897. до 1902. живјели су на Јави и Суматри. Касније су се вратили у Европу и развели. Маргарета је постала егзотична плесачица у Паризу 1905. године. Убрзо је узела умјетничко име Мата Хари, што на малајском језику значи “сунце” или “око дана”.

Била је висока 178 центиметара, атрактивна и вјешта у индијским плесовима.

На сцени се појављивала готово нага. Постигла је велики успјех у Паризу.

Постала је љубавница милионера и индустријалца Емила Гимеа, а имала је и низ веза са богаташима и племством.

Представљала се као јаванска принцеза која је плес учила од малих ногу, што је у Европи оног времена представљало мистерију.

За вријеме Првог свјетског рата Мата Хари је путовала између Велике Британије, Француске, Холандије и Шпаније.

Постојале су гласине да ради као шпијун за Француску.

Јануара 1917. године једна од њемачких тајних порука је помињала услуге шпијуна “Х-21”. Француска тајна служба је овога шпијуна идентификовала као Мату Хари.

Ухапшена је 13. фебруара 1917. године у хотелској соби у Паризу. Осуђена је као њемачки шпијун и стријељана 15. октобра 1917. године.

Њен стварни ангажман у улози шпијуна никада није био потврђен.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана