Које крсне славе ћемо прославити до краја године

Крсна слава један је од најважнијих обичаја у српском народу.

Свакa породица има свог заштитника – светитеља коме се моли и чији дан прославља из године у годину. Датум славе преноси се с кољена на кољено, као симбол породичног јединства и благослова.

Како управо почиње сезона крсних слава, у наставку доносимо календар крсних слава по мјесецима, како не бисте нешто пропустили.

Октобар

31. октобар: Свети апостол и јеванђелист Лука – Лучиндан

Новембар

1. новембар: Преподобни Прохор Пчињски, Свети пророк Јоил, Преподобни Јован Рилски

8. новембар: Свети великомученик Димитрије – Митровдан

11. новембар: Преподобни Аврамије Затворник

14. новембар: Свети Козма и Дамјан – Врачи

16. новембар: Обновљење храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц

21. новембар: Сабор Светог архангела Михаила и осталих небеских сила бестјелесних – Аранђеловдан

24. новембар: Свети краљ Стефан Дечански – Мратиндан

25. новембар: Свети Јован Милостиви

26. новембар: Свети Јован Златоусти

27. новембар: Свети апостол Филип

29. новембар: Свети апостол и јеванђелист Матеј – Матејевдан

Децембар

4. децембар: Ваведење Пресвете Богородице

9. децембар: Преподобни Алимпије Столпник

13. децембар: Свети апостол Андреј Првозвани

19. децембар: Свети Николај, Архиепископ мирликијски Чудотворац – Никољдан

Свети Лука

Свети Лука  један је од првих проповједника хришћанства, савременика Исуса Христа и аутора једног од четири јеванђеља.

Црква га сматра оснивачем хришћанског иконописа, пошто је живописао три иконе Пресвете Богородице и иконе Светих апостола Петра и Павла.

Свети Лука је написао треће јеванђеље по редослиједу у Новом завјету, као и Дјела апостолска.

Важније славе у новембру

Митровдан – 8. новембар

Српска православна црква и вјерници 8. новембра обиљежавају Митровдан, празник посвећен Светом Димитрију Солунском.

Овај дан у народу је познат као „хајдучки растанак“ и означава почетак зиме.

Према предању, Димитрије је био заповједник Солуна који је одбио наређење цара Максимилијана да гони хришћане, због чега је бачен у тамницу и мучен до смрти. Његов гроб је, према предању, миомирисао на босиљак и смирну, па је назван Мироточиви.

Митровдан је једна од најчешћих крсних слава у српском народу.

Свети Врачи – 14. новембар

Свети Козма и Дамјан сматрају се заштитницима љекара и исцјелитеља.

Људи се на овај дан моле за здравље и оздрављење својих најмилијих.

Према народном вјеровању, на Свете Враче није добро радити тешке физичке послове, посебно не на висини.

Ђурђиц – 16. новембар

Ђурђиц је празник обновљења храма Светог Георгија, једног од најпоштованијих хришћанских светитеља.

Свети Георгије је пострадао 303. године као војник Христов, јер је одбио да се одрекне вјере и поклони паганским боговима.

Ђурђиц је једна од најчешћих слава у српском народу и сматра се симболом храбрости и вјере.

Аранђеловдан – 21. новембар

Сабор Светог архангела Михаила слави се у знак сјећања на вођу небеске војске, заштитника људи и борца против зла.

Архангел Михаило је, према предању, први устао против Сатанине побуне и остао вјеран Богу.

Аранђеловдан је био крсна слава Немањића, а данас је трећа по учесталости слава код Срба.

Мратиндан – 24. новембар

Празник посвећен Светом краљу Стефану Дечанском, у народу познатом као Свети Мрата.

На овај дан не износи се ништа из куће, не пере се, не преде вуна и не шије.

Вјерује се да овај празник доноси мир и благослов дому, али и упозорава да се тада „Мрата љути“ ако се не поштују обичаји.

Свети Јован Златоусти – 26. новембар

Један од највећих проповједника и писаца у историји Цркве.

Био је патријарх у Цариграду и аутор бројних бесједа и духовних дјела, међу којима и „О свештенству“.

Празнује се и као крсна слава у многим домовима.

Свети Никола

Никољдан је у календару Српске православне цркве обиљежен црвеним словом и због тога постоји вјеровање да тог дана не ваља радити никакве кућне послове, усисавати, прати веш, чистити.

Чудотворац, заштитник помораца и сиромашних, један је од највољенијих српских светаца. Сматра се да пола Срба слави Никољдан док она друга половина иде на славу, која је увијек у вријеме поста.

Божићни пост

Подсјећамо да Божићни пост почиње 28. новембра, а траје до 7. јануара, када се слави Христово рођење – Божић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.