Како су дјеца остала без права на игру и загрљај, шта за њих значи комбинована настава

Кликс
Foto: Shutterstock

Комбинована настава, социјална дистанца, маске на лицу током наставе, забрана игре с вршњацима, забрана грљења, размјењивања играчака, школског прибора... Све су ово нова правила с којима се суочавају дјеца у времену пандемије коронавируса.

Према мишљењу стручњака, школа је и у нормалним околностима некој дјеци баук, а посебно у ванредним околностима. Због конфузије коју дјеци стварају нова правила у школама, евидентна је и појачана анксиозност и страх, каже за ''Кликс'' познати сарајевски психолог Чедомир Новаковић.

О посљедицама које би на дјецу могло оставити "ново нормално" Новаковић је говорио врло отворено те родитеље позвао на стрпљење, напомињући да је испред свих нас изазован и тежак период с којим се морамо знати изборити. Ипак, оним најмлађима помоћ је најпотребнија.

Осјећај несигурности код дјеце

"Дјеца у развоју уче по моделу, по узорима, а узори су најчешће родитељи, професори, едукатори... Ако је онемогућено нормално систематско угледање дјетета на свој узор, очекивати је да и посљедице буду поприлично велике. Прво због тога што се код дјеце ствара осјећај несигурности. Комбинована настава која се сада практикује једна је врста опште конфузије, временске, просторне и комуникативне. И ту се дјеци тешко снаћи, поготово оној дјеци која немају родитеље или одгајатеље који им могу помоћи", истиче Новаковић.

Напомиње да свијет улази у једну епидемију неуронског реагирања, јер ништа више није исто као што је било.

"Код младих, али и код дјеце наглашена је појачана анксиозност, она ће бити још израженија у наредном периоду. Посебно је осјетљив развојни период или период дјечијег одрастања већ негдје од пете године, кад почиње мала школа па до 25. или 30. године, када се завршава факултет, и ако у том периоду постоји негативна психолошка клима, за очекивати је да ће она у мањој или већој мјери оставити посљедице на дјецу", поручује Новаковић.

Стога напомиње да је врло важно да родитељи прате психичко стање свог дјетета и да у ситуацији када виде да је њихово дијете уплашено или збуњено, разговарају с њим.

Изазован, осјетљив и тежак период

"Игра је врло битна за дјецу увијек, па и данас, а данас им је то у једну руку забрањено. Стално се апелује на дјецу да су било какви контакти с другом дјецом опасни, јер постоји могућност да ће се заразити коронавирусом, а не знају још ни шта значи зараза. Онда је за очекивати да имамо генерације које ће бити поприлично несигурне и дистанциране, зависи од случаја до случаја. Стара филозофија каже 'Сви људи на свијету исти, сваки човјек као ниједан човјек на свијету'", поручује Новаковић.

Стрпљење је, сматра Новаковић, кључ свега у овим изазовним временима.

"Савјет родитељима је да, колико год их нервирају школске обавезе, буду што стрпљивији с дјецом и да се сјете да шта год говоре својој дјеци, да им то говори одрасла особа која је прошла кроз тај период одрастања, идентификације и стварања карактера. Ово је изазован, осјетљив и тежак период, како за одрасле, тако и за дјецу и важно је да се свака особа запита који је најадекватнији начин помоћи самом себи, па онда и својој дјеци", сматра Новаковић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана