Јесте ли знали да за сваки додатни сат који је дијете проведе на екрану, спава готово 16 минута мање

ГС
Foto: Илустрација

Иако се дјеца често боре свим снагама против сна, знамо да је за њихов раст и развој пријекопотребно спавање.

Стога, одвести дјецу на вријеме на починак од родитеља захтијева труд и досљедност

Док дјеца спавају, у мозгу и другим дијеловима тијела одвијају се процеси који подржавају раст, здравље, памћење и когнитивни развој. Информације се учвршћују и похрањују у дугорочно памћење, ослобађа се људски хормон раста, крв опскрбљује мишиће кисиком и нутријентима како би се обновила енергија и регенерирала ткива те се обновио живчани сустав.

Ако дјеца немају довољно сна, постају тијеком дана раздражљива, заборављива и имају потешкоћа с контролом емоција. Понекад је родитељима тешко препознати је ли њихово дијете наспавано или није. Нека дјеца имају потребе заспати поподне и након навршене 5. године живота иако је опћеприхваћено мишљење да им у тој доби више није потребан поподневни одмор

Опет, иако су уморна, нека дјеца уопће не изгледају поспано ни уморно - заправо су хиперактивни када су неиспавани. На темељу њихове активности, могли бисмо закључити као им није потребан поподневни одмор, а родитељи малих ‘хиперактиваца’ из страха да дјетету не покваре ноћни одмор одлучују се да их оставе буднима до одласка на вечерњи починак. Тада, малишан који показује умор на начин да је активнији него ако је одморан не добива довољно сна, а с временом се умор акумулира па дијете постаје све нервозније, подложно тантрумима, чак и теже улази у вечерњу рутину спавања.

Признајмо, у савременом је друштву, које је обиљежено стресом, пренабијеним распоредом и све каснијим помицањем одласка на спавање, потреба за сном и одмором је прилично подцијењена. Чак се они појединци који спавају у просјеку 5 до 6 сати дневно сматрају вриједним и одговорним појединкама, посвећенима својој професији и особном напретку, а појединци који спавају више од 8 сати, неанбициознима и помало неодговорнима.

 Притом заобилазимо физиолошку потребу за сном и регенерацијом тијела и духа.

Како је живот одраслих преоптерећен обавезама, тако и живот дјеце постаје оптерећен школом, изваннаставним активностима, спортским активностима па ни она често немају намирену потребу за сном.

Но један од најзабрињавајућих криваца за искакање из трачница кад је одмор и спавање у питању, далеко и непримјетнији, јест пораст упорабе екрана.

Плаво свјетло, које емитирају таблети и паметни телефони омета ослобађање мелатонина, хормона који тијело производи како би сигнализирало вријеме за спавање. Зато стручњаци препоручују дјеци и одраслима да искључе ‘екране’ један до два сата прије спавања. Но чак и употреба ‘екрана’ раније тијеком дана могла би ометати сан. Студија из 2017. године на дјеци у доби од шест мјесеци до три године открила је да је за сваки додатни сат који је дијете провело на додирном заслону тијеком дана, спавало готово 16 минута мање.

Старија дјеца, која држе телефоне у својим спаваћим собама, често су на њима у ситне сате, што родитељи можда и не увиђају. Према једној анкети из 2011. године, 72 посто мушкараца у доби од 13 до 18 година носи своје мобителе у спаваће собе, а 18 посто њих барем неколико пута тједно буди телефонски позив или порука.

Уз све препреке које сметају правилном сну, многе обитељи воде сталну битку с рутинама спавања и с успављивањем дјеце.

Дугорочне посљедице недостатка сна код дјеце

Учинци лошег сна нису видљиви само сљедећи дан - они могу утјецати на дугорочно здравље. Истраживања су показала да дјеца, која су неиспавана, имају веће шансе за прекомјерну тежину или претилост. Такођер, изложени су ризику од високог крвног тлака и склонији су незгодама, попут пада с пењалице или бицикла. Студија објављена у часопису Паедиатрицс у коловозу 2019., коју су провели истраживачи с ЦХЕО Истраживачког института у Оттаwи, открила је да дјеца која не спавају довољно (и проводе превише времена на ‘екранима’) имају већу вјеројатност да дјелују импулзивно и доносе лошије одлуке.

Дјеца која су уморна такођер су заборавнија, раздражљивија и вјеројатно ће се упустити у ризичне ситуације, особито као тинејџери, а вјеројатније је да ће имати суицидалне мисли. Недовољно сна може отежати фокусирање и утјецати на способност мозга да се консолидира и запамти оно што је научено тијеком дана. Нека дјеца чак заспу тијеком наставе.

Да бисте сами дознали је ли понашање вашег дјетета или емоционална дисрегулација посљедица недостатка сна или нечег другог, проматрајте њихово понашање тијеком тједна, када су оптерећана обавезама и имају мање сна, и тијеком викенда, када не морају рано устати. Или, уложите заједнички напор како бисте повећали количину сна и провјерите побољшава ли се понашање.

Ако утврдите да је узрок дјететове нервозе тијеком дана, неконтроле властитих емоција или појачаног конфликта с вршњацима, мање фокусираности, растресености или сл. заправо недостатак сна и одмора, потрудите се креирати вријеме за дјечји сан.

Стручњаци савјетују да уведете експеримент и макнете дјецу од свих екрана у кући барем два сата прије планираног одласка на спавање. Одредите вријеме, а да би се дијете, које устаје ујутро око 7, довољно наспавало, требало би отићи на спавање око 19.30.

Активности с дјецом прије спавања нека буду умирујуће, као читање прича, купање, разговор, мажење. Покушајте увести ову рутину на тједан дана, а резултати које ћете добити можда вас увјере и да је требате задржати

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана