Данас је Огњена Марија: Шта се, према народном вјеровању, никако не ради на овај празник

Православни вјерници данас, 30. јула, прослављају Свету великомученицу Марину, у народу познатију као Огњена Марија, један од најпоштованијих љетних празника у православном календару.

У народу је овај дан од давнина праћен бројним обичајима и вјеровањима, због чега се сматра да га треба провести у молитви, миру и без тежих физичких послова.

Позната народна изрека гласи:

„Огњем пржи Огњена Марија, громом бије Громовник Илија, миром мири Мироносна Марија.“

Шта се, према народном вјеровању, не ради на Огњену Марију

Према народном предању, на овај празник избјегавају се:

• тешки физички послови;
• радови у пољу;
• рад са ватром;
• свађе и расправе;
• започињање важних послова.

Вјерује се да дан треба провести у миру, молитви и добрим дјелима.

Посебни обичаји за жене

У многим крајевима српског народа управо жене посебно поштују овај празник.

Обичај је да:

• кућне послове сведу на минимум;
• оду у цркву;
• запале свијећу;
• помоле се пред иконом Свете великомученице Марине за здравље и благослов породице.

У народу се сматрало да је рад на овај дан велики гријех, посебно за домаћице, мада такво вјеровање представља дио народне традиције, а не црквеног учења.

Вјеровања о купању и времену

Сачувана су и бројна народна вјеровања која прате Огњену Марију.

Према предању:

• не треба се купати у ријекама и језерима;
• грмљавина на овај дан сматрала се лошим знаком;
• вјеровало се да овај празник треба провести без свађе како би цијела година протекла у слози.

У појединим дијеловима источне Србије постојао је и обичај да дјевојка поклони огледалце момку који јој се допада, уз вјеровање да ће јој љубав бити узвраћена.

Зашто Огњена Марија изазива велико поштовање

У народу је Огњена Марија одувијек сматрана празником који треба дочекати с посебним страхопоштовањем.

Публициста Будо Симоновић у књизи „Огњена Марија Ливањска“, заснованој на свједочењима преживјелих Срба са ливањског подручја о злочинима почињеним 29. и 30. јула 1941. године, биљежи да је међу православним вјерницима овај празник одувијек важио за дан када се не ради, јер се вјеровало да је сваки тежак посао неталичан.

Истовремено, назив књиге подсјећа и на страдање српског народа у Ливањском пољу током Другог свјетског рата, које је остало дубоко урезано у колективно памћење.

Важно је нагласити да су многа вјеровања о Огњеној Марији дио народне традиције и обичаја, док Српска православна црква вјернике прије свега позива на молитву, учешће у богослужењу и хришћански живот.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.