Фото: Агенције
| Свети Лука
Српска православна црква обиљежава Светог апостола и јеванђелисту Луку 31. октобра, а ове године празник пада у петак, па се препоручује посна прослава.
Свети апостол и јеванђелист Лука једна је од најзначајнијих личности у хришћанској традицији.
Рођен у Антиохији, био је Грк по поријеклу, по занимању љекар, али и умјетник и први иконописац. Своје животно послање посветио је проповиједању вјере и помагању људима.
Његов празник, познат као Лучиндан, симболизује свјетлост, исцјељење и стваралачку снагу. Иако није обавезно посна слава, многе породице тог дана припремају посна јела — у знак смирености и поштовања према свецу који је живио једноставно и служио другима.
У славском обреду обавезни су славски колач, жито и свијећа, док посна трпеза чува духовни склад и традицију.
Пренос моштију Светог Луке у Смедерево 1453. године сматра се једним од најузвишенијих тренутака у историји српског народа.
У вријеме када је Цариград пао под турску власт, деспот Ђурађ Бранковић потражио је утјеху и заштиту у светињи — моштима апостола Луке, првог иконописца и љекара. Вјеровало се да мошти доносе исцјељење и благослов народу и држави.
У народу се каже: „Свети Лука – снијег до кука“, јер овај дан означава деобу јесени и зиме и најављује први снијег.
На Лучиндан су домаћини везивали врпце око тора како би заштитили овце од вукова.
Одржаване су и такозване овновске свадбе — обичај у којем су овнове раздвајали од оваца неколико седмица прије празника, а затим их на Лучиндан поново спајали уз гозбу и весеље.
Дјевојчице су традиционално јахале овнове прије пуштања у тор, како би у наредној години било више женских јагањаца.
Лучиндан као запрешни и еснафски дан
Лучиндан је у народу познат и као запрешни дан, када се не обављају тешки послови, јер се вјерује да рад тог дана доноси несрећу.
Празник је истовремено породична слава, завјетина у селима и еснафска слава занатлија — посебно касапа, ћевабџија и кобасичара.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.