Да ли се пости за Светог Луку?

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Свети Лука Фото: Агенције | Свети Лука

Српска православна црква обиљежава Светог апостола и јеванђелисту Луку 31. октобра, а ове године празник пада у петак, па се препоручује посна прослава.

Ко је био Свети Лука

Свети апостол и јеванђелист Лука једна је од најзначајнијих личности у хришћанској традицији.

Рођен у Антиохији, био је Грк по поријеклу, по занимању љекар, али и умјетник и први иконописац. Своје животно послање посветио је проповиједању вјере и помагању људима.

Његов празник, познат као Лучиндан, симболизује свјетлост, исцјељење и стваралачку снагу. Иако није обавезно посна слава, многе породице тог дана припремају посна јела — у знак смирености и поштовања према свецу који је живио једноставно и служио другима.

У славском обреду обавезни су славски колач, жито и свијећа, док посна трпеза чува духовни склад и традицију.

Народна вјеровања

Пренос моштију Светог Луке у Смедерево 1453. године сматра се једним од најузвишенијих тренутака у историји српског народа.

У вријеме када је Цариград пао под турску власт, деспот Ђурађ Бранковић потражио је утјеху и заштиту у светињи — моштима апостола Луке, првог иконописца и љекара. Вјеровало се да мошти доносе исцјељење и благослов народу и држави.

У народу се каже: „Свети Лука – снијег до кука“, јер овај дан означава деобу јесени и зиме и најављује први снијег.

Занимљиви народни обичаји

На Лучиндан су домаћини везивали врпце око тора како би заштитили овце од вукова.

Одржаване су и такозване овновске свадбе — обичај у којем су овнове раздвајали од оваца неколико седмица прије празника, а затим их на Лучиндан поново спајали уз гозбу и весеље.

Дјевојчице су традиционално јахале овнове прије пуштања у тор, како би у наредној години било више женских јагањаца.

Лучиндан као запрешни и еснафски дан

Лучиндан је у народу познат и као запрешни дан, када се не обављају тешки послови, јер се вјерује да рад тог дана доноси несрећу.

Празник је истовремено породична слава, завјетина у селима и еснафска слава занатлија — посебно касапа, ћевабџија и кобасичара.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.