Цвијети доносе радост: Обичаји и значење великог празника

Српска православна црква и вјерници данас славе Цвијети – дан када је Исус Христос, ушао у Јерусалим. Цвијети су увод у посљедњу недјељу земаљског живота сина Божијег. Празник се увијек слави у посљедњу недјељу пред Васкрс, шесте седмице Великог поста, дан након Лазареве суботе.

Сам празник прате и бројни народни обичаји.

Најважније чињенице

• СПЦ и вјерници славе празник Цвијети – улазак Исуса Христа у Јерусалим.
• Празник се обиљежава у посљедњу недјељу пред Васкрс, након Лазареве суботе.
• Цвијети су увод у Страсну (Страдалну) недјељу, посљедње дане Христовог страдања.
• Празник је установљен у раним хришћанским временима, а свечано се прославља од трећег вијека.
• Празник прате бројни народни обичаји – кићење цвијећем, умивање водом са цвјетовима и берба биља.
• Цвијети се сматрају радосним празником и даном погодним за доношење одлука и почетак послова.
• На овај дан, други пут у току Великог поста, дозвољено је јести рибу.

Празничне литургије поводом овог празника служе се у славу Спаситеља, који је свјесно ишао у сусрет страдањима, па се наредна седмица, која претходи празнику Васкрсења, назива Страсна или Страдална недјеља.

Ови дани Страдања Христовог су и посљедњи дани вишенедјељног Великог или Часног поста, за све православне вјернике који су се одлучили на овај подвиг.

Празник Цвијети установљен је још од првих хришћанских времена, а свечано се прославља од трећег вијека нове ере.

Канон за овај празник написао је Косма Мелод - Јерусалимљанин и тај канон се сматра најљепшим каноном тог пјесника.  Догађај Христовог уласка у Јерусалим, на икони се представља како Христос јаше на магарету, а прате га ученици, док народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.

Глас о доласку Спаситеља

Према хришћанском предању, Христос је, праћен својим ученицима, кренуо из Витиније у Јерусалим. Глас о доласку Спаситеља и васкрсењу Лазара Четвородневног брзо се ширио, па су му се на путу многи придружили.

На овај дан, Исус Христос ушао је у Јерусалим. На улазу у Свету земљу народ га је дочекао простирући хаљине на пут којим ће проћи. Машући гранама палме у знак добродошлице Спаситељу који иде у сусрет вољним страдањима, народ је узвикивао "Осана [слава] сину Давидову".

Христос је исцјељивао унесрећене, пропоијведао у храму, а увече се са ученицима вратио у Витинију.

Народни обичаји

Цвијети су један од најрадоснијих празника у православљу.

Према народном обичајном календару, дан почиње умивањем водом у којој су јуче, на Врбицу, потопљени цвјетови како би укућани били румени и здрави.

Некада је био распрострањен обичај да се на Цвети цијели дан шета окићен цвијећем - врбова гранчица се користила "за брз напредак", дрен "за снагу и здравље", а дјевојке су се китиле љубичицама које симболишу привлачност.

Момци су правили букете и носили их дјевојкама, а сваки цвијет имао је своје значење.

На Цвијети дјевојке и дјеца одлазе у поља и беру цвијеће које се не уноси у кућу, већ оставља у посуди са водом да преноће у дворишту.

Добро је данас доносити важне одлуке и започињати послове.

"Лијеп к’о цвијет, здрав к’о дрен"

Етнолог Бранко Пјевић рекао је Срни да изрека "лијеп к’о цвијет, здрав к’о дрен" најбоље осликава суштину овог периода, те да се током Цвјетне недјеље, посебно на Лазареву суботу, беру гранчице дрена и прољећно цвијеће попут здравца мирисљавца, љубице и споменка, које се ставља у воду за умивање, јер се вјерује да доноси здравље и љепоту.

Он додаје да се у овој недјељи, због празника који претходи Васкрсу, није пјевало нити веселило, али су се млади окупљали на изворима и у природи, гдје су брали цвијеће, а дјевојке кидајући латице маштале о љубави.

Посебан значај имало је плетење цвјетних вијенаца кроз које су дјевојке гледале, вјерујући да ће угледати свог суђеног, што је пратила и народна пјесма "Вила Дјева, дјевојка од ковиља, од ковиља и младога босиља…".

Пјевић наглашава да је дрен изабран као симбол снаге, јер први процвјета, а посљедњи сазријева, па је народ у њему препознао издржљивост и здравље, док су врбове и дренове гранчице кориштене у обичајима симболичног "млаћења", односно благог додиривања дјеце и одраслих са жељом да буду здравији, јачи и да напредују "као врба из воде".

Наводи и да су се те гранчице уносиле у домове, стављале уз иконе, у воду или чувале током године као благослов и заштита. 

Дозвољено јести рибу

Великим празником Цвети завршава се шеста недјеља Великог поста. Данас је, други пут од почетка Великог поста, дозвољено јести рибу.

Вјерници сутра улазе у посљедњу седмицу Васкршњег поста, недјељу страдања, смрти и васкрсења сина Божијег.

У Србији се Цвети обиљежавају и као историјски празник. На Цвјетну недјељу 1815. војвода Милош Обреновић дигао је код цркве у Такову народ у Други српски устанак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.