Црногорски Ромео и Јулија: Велика љубав са трагичним крајем

Г.С.
Црногорски Ромео и Јулија: Велика љубав са трагичним крајем

Боком Которском, па тако и Перастом давне 1813. године шетали су војници Наполеона Бонапарте, након француског освајања овог дијела приморја.

Међу њима је био и млади официр Анте Словић, Далматинац са острва Црес, који није ни слутио да ће му долазак у ове крајеве промјенити живот из коријена. Ту је пронашао љубав свог живота, затим је несрећно изгубио, а онда и војничку униформу замјенио одором фратра.

Фатални сусрет

Шетајући са друговима кроз Пераст, млади Анте је угледао једну од најљепших локалних дјевојака тог времена - Катицу Калфић. Одмах се заљубио у њу.

Иако не постоје прецизна свједочења о овом њиховом сусрету, судећи по догађајима који су се убрзо одиграли, била је то “љубав на први поглед”. Ни Катица није остала равнодушна на виђеног Далматинца, тако да су почели да маштају о заједничком животу, али када се рат заврши.

Нису ни слутили да ће сви њихови снови бити прекинути само неколико дана касније, преноси Историјски забавник.

Плотун, бијела застава и несрећна судбина Катице Калфић

Народи на окупираним територијама одувијек су покушавали да се супротставе непријатељу. Ни становници Пераста нису по томе били различити. Једна таква њихова “непослушност” , била је готово безначајна за исход рата, али фатална за Анта и Катицу.

Наиме, Пераштани су истакли окупаторску заставу на тврђави Свети Криж. То је разбијеснело француског заповедника. Његова војска, која је била стационирана на острву Свети Ђорђе, преко пута града, добила је наређење да запуца из топова на Пераст.

Прво топовско ђуле полетило је управо “из руке” официра Словића. Одмах након њега Пераштани су дигли бијелу заставу и све је окончано.

Срећан због брзог прекида ватре, Анте је пожурио чамцем до обале како би видио своју вољену Катицу, али га је тамо дочекала тишина. Његова Катица је лежала мртва. Саопштено му је да је страдала од јединог плотуна који је полетио према Перасту… баш оног који је он испалио.

Једини живи становник “острва мртвих”

Поворка са посмртним остацима Катице Калфић кренула је чамцима ка острву Свети Ђорђе, које је поред имена свеца заштитника Котора, често називано и “острво смрти”, зато што су се на њему налазили гробови многих Пераштана.

Свој вјечни мир на њему је нашла лијепа Катица, а Анте је тада одлучио да се више никада од ње не растане. Замонашио се и постао фра Фране, живио је у напуштеном самостану, бринуо се о Катичином гробу, доносио свјеже цвијеће и свакодневно палио свијећу.

Управо њен пламен је деценијама Пераштанима био сигнал да је једини становник овог острва и даље међу живима.

Године су пролазиле. Иако је дошао као војник окупаторске војске и лично био заслужан за смрт једне од омиљених становница Пераста, мјештани су заволели фра Франа, па су му тако и поклонили барку којом се, у ријетким приликама, превозио до града како би прибавио потрепштине.

Фратров крај

Када једно вече није засијала свијећа са Катичиног гроба, знали су да јој се придружио у вјечности. Ујутру су одмах пожурили ка острву. Затекли су фратра како мртав лежи преко Катичиног гроба, а у руци држи папир на ком је писало: “Сахраните ме поред ње, да будем бар мртав с Катицом”.

Пераштани су, из поштовања, испунили његову посљедњу жељу, а од тада се на острву Свети Ђорде, уз зид цркве, налази гроб на коме нема записа. Изнад њега се уздижу два чемпреса, који се у висини спајају.

Ту почивају перашки Ромео и Јулија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана