Ботокс као лијек за мигрену: Неочекивани третман који помаже код хроничне главобоље

ГС
Foto: Илустрација

Мигрене представљају прилично неугодан неуролошки поремећај који се најчешће јавља периодично и епизодично, а неочекивани третман који може помоћи код овог стања јесу инекције ботокса, који се иначе користи у естетској медицини.

Америчка агенција за храну и лијекове (ФДА) 2010. године одобрила је ботокс за лијечење хроничне мигрене, након што су бројне студије показале да је ефикасан. Иако идеја о ињекцијама токсина може бити застрашујућа, ризици од ботокса за мигрене су мали.

Прије ботокса, постојале су различите класе лијекова (бета-блокатори, антидепресиви и антиконвулзиви), а сви имају системске нуспојаве. Предност ботокса је што дјелује локално без ових нуспојава, преноси портал Кликс.

Током третмана, професионалци убризгавају ботокс у мишиће лица, власишта, врата и рамена. Тамо улази у нервне завршетке близу мјеста убода и ремети поруку о боли у мозгу.

Најчешћа нуспојава ботокса је бол или оток на мјесту убода. У ријетким случајевима, људи пријављују спуштене очи или слињење, али већина нуспојава је привремена и нестаје у року од неколико дана.

Инекције ботокса за мигрене се обично дешавају свака три мјесеца, што спречава пацијенте да развију антитијела на токсин. Дуг интервал између третмана ботоксом такођер олакшава пацијентима да управљају својом његом.

Већина других лијекова захтијева дневно кориштење таблета које људи могу заборавити узети. За многе пацијенте мигрене на крају нестану, а третмани ботоксом се смањују.

Ботокс генерално није доживотни третман, међутим, неки пацијенти могу имати облик хроничне мигрене која се погоршава када се лијечење прекине, па ће можда бити потребна продужена употреба.

Иако ботокс може бити стандард за особе које пате од хроничне мигрене, није нужно за свакога.

Људи са поремећајима мишића или нерава, као што је АЛС (Лоу Гехригова болест), требали би бити опрезни с ботоксом. Иако је ризик мали, ботокс може повећати ризик од отежаног гутања или дисања за оне с већ постојећим неуромишићним стањима.

Трудноћа је увијек питање о којем треба разговарати са својим љекаром, поготово јер су хроничне мигрене чешће код жена.

Треба истаћи да се све треба радити само у консултацији са љекаром, а не на своју руку.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана