Бизарни детаљи из живота највеће грешнице Холивуда

Била једна од највећих холивудских звијезда, а уз то је памтим као одлучну и снажну особу. Нико јој никад није могао ништа наметнути. Била је сјајна глумица, али и велика бунтовница”, рекла је Лорин Бекол за своју легендарну колегиницу Бет Дејвис.

И заиста, Дејвисова је тридесетих и четрдесетих година прошлог вијека водила рат против свемоћног холивудског система у којем су шефови филмских студија били богови, а глумци само добро плаћени најамни радници. Многи други глумци који би се побунили против система, брзо би се нашли на улици, али Бет је била превише популарна да би се студији одрекли њених услуга.

Од 1931, кад је дебитовала пред камерама, снимила је стотинак филмова, једанаест пута била је номинована за Оскара, а двапут га је и добила: за ‘Опасну’, 1936. и ‘Џезабел’ три године касније. Међу њеним најпознатијим филмовима су и ‘Људски окови’, ‘Мрачна побједа’, ‘Писмо’, ‘Мале лисице’, ‘Све о Еви’ и ‘Шта се догодило с Бејби Џејн?’ Иако је од њене смрти прошло три деценије, Бет Дејвис је и данас једна од најцијењенијих глумица америчког филма. Прославила се улогама енергичних, амбициозних, безосјећајних и пакосних жена, које су јој, очигледно, одговарале, јер је и она била пргава, свадљива и бескомпромисна особа.

Рут Елизабет, будућа Бет Дејвис, прва је кћерка Рути Фејвор и Харлоуа Морела Дејвиса, младића из имућне породице и студента права на Харварду. Рођена је 5. априла 1908. у градићу Лоувелу, у Масачусетсу, а двије године касније добила је сестру Барбару Херијет Дејвис, коју су родитељи звали Боби.

Отац се послије дипломе запослио у бостонској фирми ‘United Shoe Machinery Corporation’ и све је више боравио у канцеларији, посвећујући породици мало времена. Истовремено је мајка Рути, која је прије удаје имала глумачке амбиције, почела да се бави фотографијом, тражећи у њој смисао живота. С друге стране, Рут Елизабет је одмалена показивала неукротиву вољу и чинила све да увијек буде у центру пажње па је већ у основној школи важила за агресивно и својеглаво дијете.

Боби је душевно обољела са седам година, па ју је мајка 1917. исписала из школе. У то вријеме Рути је доживјела још један ударац: супруг ју је напустио због друге жене, медицинске сестре Мини Стјуарт, којом се убрзо оженио у Бостону. Рути се с кћеркама преселила у Њујорк, гдје је завршила школу фотографије и запослила се као ретушер, а код куће је сву пажњу посвећивала старијој кћерки, сасвим запостављајући Боби.

Бет се у средњој школи истицала охолим држањем и самосвијешћу. Била је права кокета, очарала је многе, међу осталима – Џорџа Данхама, чији је отац био директор фирме ‘Standard Steel Motor Car’ из Бостона. Бет је била одушевљена што јој пише љубавна писма и пати због ње, али то је није спријечавало да пажњу поклања и другим момцима из школе. Са седамнаест година уписала је балет код славне Марте Грејем, у Петерборгу поред Њујорка, а у школи је глумила у ђачким представама. Неко вријеме је кокетирала с новим момком, Хармоном Оскаром Нелсоном, али је прекинула с њим кад је матурирала.

Послије матуре жељела је да се школује за глумицу, али се отац томе успротивио и одбио да јој даје новац. Сматрао је, наиме, да треба што прије да нађе доброг момка и да се уда. О њој, као ни о другој кћерки из брака с Рути, нимало није бринуо, што је показао и у тестаменту: све је оставио другој супрузи. Али, зато је Рути одлучила да помогне кћерки да успије у глумачкој каријери.

Од тог наума није могао да их одврати ни Френсис Луис Фриц Хол, студент са Јејла, с којим се Бет верила – али је вјеридбу раскинула у јесен 1927. Тад је већ добила стипендију за школу драмске умјетности ‘John Murray Anderson-Robert Milton’. Почетком 1928. понуђена јој је и прва улога, у представи ‘The Earth Between’, у позоришту ‘Провинцетоњн’ у Гринич Вилиџу. Међутим, премијера се стално одлагала, па је Бет прешла у театар ‘Темпле’, у оближњем Рочестеру, које је водио будући славни холивудски редитељ Џорџ Кјукор. Али, ускоро је добила отказ јер је одбила удварање Кјукоровог пословног партнера. Убрзо послије тога поновно се вјерила, овог пута с младим бизнисменом Чарлсом Х. Енслијем.

Каријера јој је увијек била на првом мјесту

Али, ни та јој веза није била суђена. За разлику од већине претходних, ову није сама прекинула, већ је Енсли оставио њу, видјевши да јој је каријера важнија од свега.

Послије усјпелих наступа у представама ‘Дивља патка’ и ‘Разбијене чиније’, Бет су позвали у Холивуд. Запазио је продуцент Самјуел Голдвин и предложио јој да дође на аудицију за филм ‘Raffles’. Улогу није добила, али је то није обесхрабрило: одлучила је да причека своју другу прилику у Холивуду. А код куће, ситуација је била све тежа: Бобино стање се погоршало, а мајка једноставно није могла да плаћа лијечење и финансијски потпомаже другу кћерку.

Бет се тад пријавила на аудицију за филм ‘Подијељена кућа’ у режији Вилијама Вајлера. Претпоставила је да ће лакше добити улогу ако истакне све своје женске атрибуте па се пажљиво дотјерала и нашминкала, а бујне груди открила дубоким деколтеом. Међутим, постигла је супротно. Вајлер је само погледао прокоментарисавши нешто о дјевојкама које показују груди како би добиле улогу. Тек у јесен 1931. указала јој се права прилика – улога у филму ‘Човјек који је играо бога’ студија ‘Warner Brothers’.

Занемаривши понижење које је доживjела на аудицији код Вајлера, за своју прву холивудску забаву, на дочеку Нове 1932, Бет је одлучила да буде гламурозна и изазовна па је одабрала хаљину у којој ће тако и да изгледа.

Стајлинг јој је био пун погодак – изазвала је утисак какав је и жељела, али с тим ипак није знала да се носи. У једном тренутку пришао јој је глумац Даглас Фербанкс Јуниор, супруг Џоан Крафорд, зграбио је за груди и рекао: ‘Нису лоше.’ Ужаснута, Бет је смјеста позвала мајку да дође по њу. Њена очекивања да ће се добро забавити, пала су у воду.

Мајка, која је дотад успјешно упозоравала да невиност чува за брак, све је више страховала да ће Бет у Холивуду попустити пред искушењима, па је савјетовала да се уда. Најприкладнији кандидат учинио им се Хам Нелсон, доброћудан младић с којим је била у вези у Њујорку. Наговорила је Бет да му се поновно јави, почели су да се виђају и он ју је, наравно, запросио. Вјенчали су се 18. августа 1932. Међутим, Хам, који је радио као пијаниста у плесном оркестру, а потом наступао у холивудским ноћним клубовима, није био дорастао амбициозној и тврдоглавој супрузи. Брзо јој је досадио, па је почела да га вређа и понижава. Незадовољна браком, Бет се ужаснула кад је почетком 1934. открила да је трудна. Није се дуго двоумила шта да ради. Илегално је прекинула трудноћу, бојећи се само да јој не промакне улога у филму ‘Магла над Сан Франциском’, коју је на крају и добила.

На путу ка слави газила је све пред собом

А онда је почела да добија све боље улоге. Подредивши све каријери, врло упечатљиво је одиграла лик Милдред Роџерс у мелодрами ‘Људски окови’, према роману Сомерсета Мома, и 1935. први пут била номинована за Оскара. Није га освојила тада, него двије године касније, за улогу у филму ‘Опасна’.

Осокољена тим успјехом, од шефа студија Џека Ворнера затражила је веће хонораре и боље сценарије. Чак је пријетила и раскидом седмогодишњег уговора, али студио је њу тужио – и добио процес. Иако је Бет Дејвис тада изгубила, дугорочно је профитирала, скренувши пажњу јавности не само на себе, него и на подређен положај глумаца у великим холивудским студијима. А студио, с друге стране, забринут да поново не добије негативан публицитет, почео је да јој даје све важније улоге.

Седам година послије првог сусрета с редитељем Вилијамом Вајлером, кад је с презиром одбио, Бет се на снимању филма ‘Џезабел’ (1938), поново нашла у његовом друштву. Али, умјесто нетрпељивости, између њих се родила љубав. Бет се заљубила попут шипарице, не схватајући да је њему то само пролазна авантура. Али, не без посљедица – у јануару 1938, пред крај снимања филма, Бет је открила да је поново трудна. Не рекавши ништа ни Вајлеру, ни свом мужу Хаму Нелсону, опет је абортирала. А кад је снимање завршено, прекинула је с редитељем. Међутим, иако то ни себи није хтјела да призна, Вилијам Вајлер је био њена највећа љубав.

Разочарана том везом, Бет је заборав потражила у пролазним авантурама.

Послије Вајлера, средином 1938, бацила се у загрљај милионера и филмског редитеља Хауарда Хјуза, а док је снимала филм ‘Мрачна побједа’, попустила је удварању свог партнера Џорџа Брента. У то доба и њен супруг је постао свијестан како њихов брак нема будућности. Развели су се 1939.

Послије развода Бет је отишла на одмор у Нову Енглеску, гдје је упознала тридесетједногодишњег Артура Остина Фарнсворта, помоћника директора хотела ‘Picket`s Inn’, у којем је одсјела. Свидио јој се млади хотелијер, али не довољно да би му у вези коју су одмах започели – била вјерна. На снимању филма ‘All Thih and Heavet Too’ имала је кратку авантуру с редитељем Анатолом Литваком, а прије него што је снимање завршено, завела је и Боба Тејплинга, публицисту ‘Warner Brothersa’.

Тад се, потпуно неочекивано за све који су је познавали, 31. децембра 1940, удала за Фарнсворта. Међутим, брак је био унапред осуђен на пропаст. Знајући да га вара, Фарнсворт се опијао и тукао је, а она га је исмијавала и варала кад год је била у прилици. До брака јој ионако није било стало јер је била заокупљена каријером. За Самјуела Голдвина је 1941. снимила филм ‘Мале лисице’, у режији Вилијама Вајлера, а у октобру исте године постала је за прва жену предсједник Америчке филмске академије. На том мјесту остала је само три мјесеца: оставку је образложила превеликим обавезама на филму, али и жељом да се укључи у добротворне акције којима је циљ био подизање морала америчким војницима.

Тако је, на подстицај колеге Џона Гарфилда, у Лос Анђелесу 1942. напуштену коњушницу преуредила у ноћни клуб ‘Hollywood Canteen’, гдје су војници прије одласка на фронт могли да се друже са омиљеним холивудским звијездама.

Пргава дива

Иако су многе њене колеге радо гостовале у Холивудској кантини, на снимањима се врло често свађала с њима. Најчешће је у сукоб долазила с редитељима: кад год је могла, покушавала је да промјени сценарио и прилагоди га својој улози. Редитељима је то њено уплитање у посао било неподношљиво па су каткад избијале такве свађе послије којих је она напуштала снимање.

Тако је на снимању филма ‘Стара познаница’ покушала да наговори младог редитеља Винсента Шермана да промјени нешто у сценарију, али он је није послушао. Бет га је, одлучна у намјери да буде по њеном, тад завела, што јој није било лако јер је имао и жену, а и заносну љубавницу – Џоан Крафорд. Ипак је успјела га одвуче у кревет, а послије га је уцијењивала да ће обавијестити његову супругу о томе уколико не прихвати њене захтјеве за промјене у сценарију. И наравно, послушао ју је.

Код куће више није имала проблема с љубоморним мужем јер је, након што је Фарнсворт 1943. умро под неразјашњеним околностима, била и формално слободна. Послије кратке љубавне афере с Луисом А. Рајлијем, имућним њујоршким трговцем некретнинама, који је у то доба служио војску као наредник, Бет Дејвис се, у тридесет седмој години, заљубила у мишићавог, седам година млађег Вилијама Гранта Шерија, на служби у ратној морнарици, којег је упознала док је био на одсуству. У новембру 1945. постао јој је трећи супруг.

Током петогодишњег брака, испуњеног насиљем и жестоким свађама, Бет је, у априлу 1947, царским резом родила кћерку Барбару Дејвис Шери. Родитељске свађе оставиле су трајне посљедице на Барбари, која је послије њиховог развода израсла у повучену, стидљиву и несигурну девојчицу. До коначног разлаза дошло је 1950, током снимања ‘Све о Еви’.

Бет је жарко жељела улогу у том филму, али није је лако добила. Редитељ Џозеф Манкијевич је сматрао да је идеална за лик Марго Ченинг, али се плашио да ангажује размажену звијезду која ће на сету наметати своју вољу.

“Драги мој, јеси ли полудио? Та жена ће те уништити, самљети те у прах и одувати”, рекао је Манкијевичу пријатељ кад му је повјерио да размишља о Бет Дејвис. Тек послије разговора с продуцентима, који су му обећали да ће покушати да смире диву, Манкијевич је пристао.

Снимање је почело у априлу 1950. у Сан Франциску. Бет је одмах почела да очијука са својим партнером Гаријем Мерилом. Скандал је избио кад је Мерилова супруга Барбара Лидс сазнала да јој муж с филмском партнерком проводи бурне ноћи, па је у јуну затражила развод. Тада је и Шери сазнао да га жена вара па је и он поднио захтијев за развод брака. Да ипак није била ријеч о пролазној авантури, Бет Дејвис и Гари Мерил доказали су одлуком да наставе заједнички живот: вјенчали су се 28. јула 1950. Убрзо су усвојили дјевојчицу којој су дали име Марго, а затим и дјечака Мајкла.

Бет се надала да ће се уз Мерила најзад смирити, али јој се ни четврти брак није разликовао од претходних. Истина, у почетку се посветила мужу и дјеци, али јој је миран породични живот послије неколико година досадио. Ни Мерил није био узоран супруг: обоје су се опијали, свађали, вријеђали једно друго… Упркос свему томе, у браку су издржали десет година, а Мерил се нешто касније оженио ‘богињом љубави’, глумицом Ритом Хејворт.

У то вријеме, Бет је већ изгубила статус велике холивудске звијезде, па се почетком шездесетих накратко вратила у позориште. Међутим, није дуго издржала, боље рећи – у позоришту нису издржали с њом. Припремајући 1961. представу ‘Ноћ игуане’, малтретирала је колеге и редитеља Френка Корсара, којег је – неуспјешно – покушавала да заведе, а од аутора драме Тенесија Вилијамса тражила је да измени текст и њену улогу учини још важнијом. Кад је на премијери највећи аплауз добила млада колегиница Маргарет Лејтон, Бет је побјеснела и – напустила представу.

Посљедње године живота Бет је провела путујући свијетом, а у љето 1989. због ширења рака, тајно се подвргла зрачењу у Лос Анђелесу. У септембру је, пак, отпутовала у Шпанију, на филмски фестивал у Сан Себастијану. Међутим, болест ју је савладала па је приватним авионом превезена у Париз, у америчку болницу у Неји на Сени, гдје је умрла 6. октобра 1989, у осамдесет првој години.

Шест дана касније сахрањена је у породичној гробници, поред мајке и сестре, на холивудском гробљу‘Forest Lawn Memorial Park’.преноси Prva.rs

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.