Усамљеност може повећати ризик од деменције: Научници открили ко је најугроженији

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: Усамљеност може повећати ризик од деменције: Научници открили ко је најугроженији

БОРДО – Особе које се готово стално осјећају усамљено могле би бити изложене знатно већем ризику од развоја деменције, показало је ново истраживање француских научника са Универзитета у Бордоу.

Студија, која је трајала три деценије, показала је да је код старијих особа које пате од хроничне усамљености ризик од развоја деменције већи за 38 одсто у поређењу са онима које никада нису осјећале усамљеност, преноси „Јуроњуз“.

Деменција погађа око 57 милиона људи широм свијета. Иако тренутно не постоји лијек који би је излијечио, научници настоје да утврде који фактори могу повећати или смањити ризик од њеног развоја.

Поред генетских предиспозиција и животних навика, ново истраживање указује на то да би дуготрајна усамљеност могла представљати још један значајан фактор ризика.

Није свака усамљеност једнако опасна

Истраживање, објављено у научном часопису „Старење и ментално здравље“ (Aging & Mental Health), показало је да повремени осјећај усамљености није значајно повезан са повећаним ризиком од деменције.

Међутим, ситуација је другачија код особа које се усамљено осјећају готово непрекидно, током дужег временског периода.

– Ова разлика је кључна. Иако већина људи у неком тренутку живота осјети усамљеност, управо када она постане хронична и дуготрајна, може доћи до повећања ризика од развоја деменције – објаснила је једна од ауторки студије Карин Перес.

Научници су тако указали на важност разликовања пролазног осјећаја усамљености од стања које траје годинама и може утицати на квалитет живота и здравље.

Забрињавајући резултати тридесетогодишњег истраживања

Резултати су показали значајне разлике између испитаника који су били хронично усамљени и оних који нису имали такав осјећај.

Код приближно једне трећине особа које никада нису биле усамљене или су усамљеност осјећале само повремено, током праћења развила се деменција.

С друге стране, међу испитаницима који су се готово стално осјећали усамљено, тај удио износио је око 49 одсто.

Истраживачи су истакли да већина учесника студије није осјећала усамљеност у континуитету, што додатно наглашава значај дуготрајног осјећаја социјалне изолованости.

Ипак, резултати показују повезаност хроничне усамљености и деменције, али не доказују да усамљеност непосредно узрокује ову болест.

Научници открили шта би могло помоћи

Истраживачи са Универзитета у Бордоу сматрају да би препознавање усамљености требало да постане важан дио бриге о здрављу старијих особа.

Због тога препоручују здравственим радницима да током прегледа обрате пажњу и на друштвени живот пацијената, односно да провјере да ли се осјећају усамљено.

Посебно је важно подстицати старије особе да одржавају контакте са породицом и пријатељима, учествују у друштвеним активностима и остану укључене у живот заједнице.

Научници су указали и на потребу стварања приступачнијих јавних простора који би били отворени за људе свих генерација и омогућавали чешће дружење и повезивање.

Према њиховим закључцима, борба против хроничне усамљености могла би представљати важан дио ширих напора усмјерених на очување здравља и квалитета живота у старијој доби.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.