Старимо убрзано од друге половине двадесетих: Шта можемо да урадимо да то спријечимо?

Г.С.
Старимо убрзано од друге половине двадесетих: Шта можемо да урадимо да то спријечимо?

За брзину старења организма главни ''кривци'' су теломере, специјалне структуре скривене дубоко у ћелијама, на самим крајевима хромозома, чија је главна функција заштита ДНК материјала од пропадања. Специјалста генетике др Ивана Бузаџић објашњава да процес старења ћелија почиње од нашег рођења, али да постоји много начина да га успоримо.

''Постоје добри и лоши гени, односно полиморфизми који нас чине да будемо другачији једни од других. То не значи да су ти гени лоши, они су само другачији. Ми можемо начином живота да утичемо да ти гени који су добри још више дођу до изражаја, а они измењени гени да се постепено утишају и на тај начин их не пренесемо наредним генерацијама”, каже генетичарка Ивана Бузаџић за РТС.

Према њеним ријечима, постоје гени који су повезани са озбиљним здравственим проблемима и које не можемо да промјенимо и на то не можемо да утичемо, али можемо да будемо обазриви и да се често контролишемо ако знамо да постоји предиспозиција ка нечему, јер циљана превенција је добра, али се мора знати шта тачно треба да спречимо.

У томе свему може да помогне персонализована медицина, којом се свакоме на основу његове генетике може прилагодити исхрана или нека терапије.

Што се старења тиче, треба разликовати биолошку и хронолошку старост. Хронолошка старост су наше године, а биолошка је наша старост на ћелијском нивоу.

Биолошка старост зависи и од начина живота и од генетике. Крајеви молекула ДНК, такозване теломере, штите генетски материјал од пропадања, а процес старења почиње од како се родимо. Како успорити биолошко старење

Убрзавање старења, према њеним ријечима, почиње у другој половини двадесетих година. Зашто неки људи са 60 изгледају као да имају 30 и обратно, Бузаџићева објашњава да зависи од бројних фактора.

''Доста утиче начин исхране, начин живота, количина стреса. Морамо имати циљану суплементацију и то је оно што ради нутригенетика и да се хранимо онако како најбоље одговара нашим генима. Ту нема никаквих рестрикција и искључивања, једноставно исхрану прилагођавате вашим генима”, истиче генетичарка.

Самим тим ће се утицати на активацију теломеразе - ензима који доприноси да се теломере не скраћују толико временом, јер када се превише скрате, онда та ћелија улази у процес старења.

''Оно на шта ми утичемо када се уради анализа теломера је да се даје предлог исхране, дају се одређени суплементи који учествују у активацији теломеразе, која спречава претерано скраћивање теломера. Наше анализе показале су да они који се тога придржавају не само да задржавају дужину теломера, већ се и боље осећају и њихови биохемијски параметри су добри”, каже Ивана Бузаџић.

Осим тога, анализирањем генома, може се побољшати ефекат терапија код људи. Фармакогенетски профил, који служи као нека врста генетске личне карте, помоћи ће љекарима и фармацеутима да одаберу терапију која највише одговара пацијенту.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана