Савјет нутрициониста: Прилагодити исхрану свом начину живота

O овој теми и навикама у Босни и Херцеговини репортерска екипа Анадолије разговарала је са проф. др. Ирзадом Таљић, ванредним професором на Пољопривредно-прехрамбеном факултету Универзитета у Сарајеву.

С обзиром да на подручју Босне и Херцеговине постоји студиј нутриционизма и едуцирани стручњаци из ове области, основано је Удружење за примијењени нутриционизам у Босни и Херцеговини како би нутриционизам промовисало и афирмисало као науку и струку. Регистровано је крајем аугуста прошле године.

Мисија Удружења је промоција и његовање нутриционистичке науке и струке. Визија Удружења је подизање свијести о правилној исхрани на подручју Босне и Херцеговине и афирмација статуса нутриционисте у Босни и Херцеговини.

Таљић је казала да је, између осталог, циљ удружења организовање савјетовања, предавања, семинара, трибина, конференција и стручних и промотивних скупова из области нутриционизма и здравог начина живота у сврху остваривања циљева и дјелатности Удружења, потицање стручног и научног рада из области нутриционизма, помоћ и подршка у образовању и трајном усавршавању чланова Удружења, сарадња са здравственим и нездравственим установама и заводима на територији Босне и Херцеговине, као и сарадња са истим или сличним организацијама у земљи и иностранству.

Такође, међу циљевима је и рад на едукацији јавности о важности правилне исхране у складу са кампањама државних, европских и свјетских кровних здравствених институција и организација, промоција правилне исхране, здравих животних навика, спортско-рекреативних активности као и промоција психо-физичке рекреације и физичког и менталног здравља људи.

"Исхрану, нутриционизам никако не можемо одвојити од спорта јер то иде заједно. Једно друго подстиче. Нутриционизам је доста млада наука, али је веома широког спектра и има свијетлу будућност. Интересовање за нутриционизам је све веће. Код нас се развија. То је наука која је подложна трендовима и то је нешто што мени смета. Међутим, имамо повећање свијести. Људи више трче, планинаре... Мислим да је код свијест већ на неком нивоу, није на завидном, али је повећана у односу на оно каква је била. Људи долазе и траже савјете. Мени се највише обраћају људи који би да смање тјелесну масу и то усљед тога што је појавио неки здравствени проблем", казала је Таљић.

Како је казала, ту су и жене које годинама након трудноће или дојења нису вратиле килажу коју су имале прије трудноће.

"Или долазе жене које су у менопаузи, хормонални је дисбаланс и тада углавном долази до дебљања. Циљ је да уравнотежимо исхрану, да се хранимо према нашем ритму живота. Није задњи оброк у шест ако спавате у поноћ, не можемо толико гладовати. Наравно да посљедњи оброк треба бити онај који ће се лакше пробавити", истакла је за АА Таљић.

Сматра да дјецу још увијек можемо научити здравој исхрани и начину живота.

"Кажу да је адолесценција крајњи рок за кориговање свих навика па тако и прехрамбених. Дјецу још увијек можемо научити. Много је аспеката и поља на којим се може дјеловати превентивно", појаснила је Таљић.

Она заговара традиционалну исхрану и сматра да је она дио идентитета.

"Традиционална кухиња значи конзумирати намирнице које расте на нашем подручју. У нашој традиционалној кухињи неће бити папаје, манга, бит ће крушка, јабука, шљива, блитва, црвеног меса, кајмака, кромпира, млијека... Дакле, користимо намирнице из нашег подневља, намирнице на које смо генетски навикли. Знамо да је наша традиционална исхрана и агдали, сафтали и масна, ту треба радити на редукцији или замјени", казала је Таљић.

У посљедње вријеме се отварају продавнице здраве хране, ресторани који нуде вегетаријанске меније, и сл.

"Ипак, и ми идемо у корак с временом. Све је више људи који желе пробати вегетаријански начин исхране. Иако смо ми гурмани, чим имамо понуде, значи да људи то траже. Неко каже да је хранити се здраво скупо, а неки да је компликовано. Често истичем да сезонски се хранити јесте јефтино се хранити. У овом периоду су присутне трешње и јагоде што значи да их сада требамо куповати, а нисмо их требали куповати у фебруару", изјавила је Таљић.

Сматра да се пуно једе месних прерађевина, пуно меса, а једемо мање рибе него што бисмо требали.

"А уствари не можемо ни пробавити те бјеланчевине анималног поријекла у количини у којој их унесемо. Мала количина меса је нешто што ми можемо пробавити и да нам се похрани ондје гдје треба", истакла је Таљић.

Мишљења је да су "наши стари знали добро комбиновати намирнице, а није било гојазности као данас".

"Било је много здравије живјети него данас када смо у неком изобиљу. Међутим, имамо и данас показатеље да је свијест о правилној исхрани присутна кроз то што људи траже савјете, кроз разноразне производи, понуде у ресторанима. Али дефинитивно још увијек треба радити. Нама недостају закони, правилници", казала је Таљић.

Поручила је да је исхрана веома битна за наше здравље.

"Незаразне хроничне болести се повезују са неправилном исхраном. Нутриционисти треба да раде на превенцији. Промоцијом правилне исхране ради превенције неких болести које ће оптеретити здравствени систем и које ће нас много више финансијски коштати него да се правилно хранимо. Неки основни или универзални савјет јесте прилагодити исхрану свом начину живота, режиму спавања, одмора и рада. Обавезно доручковати јер то је оброк који ћемо искористити, тек слиједи дио дана када имамо психичке и физичке активности", нагласила је Таљић.

Међутим, како је казала, то не значи да ће нам сваки доручак понудити ефикасност и снагу, треба га конципирати правилно.

"Не може увијек бити исти и разноврсност је један од принципа правилне исхране. Свега треба уносити у организам, посматрати и ослушкивати на шта нам организам добро реагује, каква нам је пробава и сезонски се хранити", додала је Таљић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.