Прескачете доручак и касно вечерате? Нова студија је открила шта то значи за наше тијело

Сада постоје и научни докази који упућују на то због чега овакав образац понашања не треба да постаје навика, Нова студија показује да временом овакав начин може бити повезан са штетним промјенама холестерола и триглицерида - масти које циркулишу у крви, научно познате као липиди.

“Важно је да студија процјењује и појединачне и комбиноване ефекте прескакања доручка и једења ноц́у - подручје које раније није било довољно проучавано”, каже водец́и аутор студије, др Сјанг Гао, професор и декан Института за исхрану на Универзитету Фудан у Шангају,.

Шта је студија открила?

За истраживање, објављено у Америчком часопису за клиничку исхрану, истраживачи су пратили здравље више од 30.000 одраслих Кинеза средњих година (77% мушкараца) током четири године. Током студије, добровољци, од којих ниједан није имао срчане болести, попуњавали су упитнике о исхрани у вези са својим јутарњим и вечерњим прехрамбеним навикама.

Научници су три пута током периода студије проверавали нивое липида у крви учесника како би утврдили евентуалне годишње промене у ЛДЛ „лошем“ холестеролу, заједно са ХДЛ „добрим“ холестеролом, укупним холестеролом и триглицеридима. Истраживачки тим је открио да су људи који су често прескакали доручак и јели касније увече доживели благо вец́и годишњи пораст нивоа ЛДЛ холестерола (0,89 мг/дл), заједно са повец́ањем триглицерида и смањењем нивоа ХДЛ холестерола. Веза између ових образаца исхране и негативних промена липида била је најјача код жена, људи који су имали прекомерну тежину и оних који су били физички неактивни.

Концепт хрононутриције, идеја да вријеме када једете може утицати на ваше здравље – није нов. На примјер, истраживање је показало да када прескочите први оброк у дану, прекидате циркадијални ритам свог тијела, или унутрашњи сат – негативно утичуц́и на осетљивост на инсулин (који помаже вашем тијелу да регулише ниво шец́ера у крви) и потенцијално повец́авајуц́и ризик од срчаних обољења.

“Људско тијело је осетљивије на инсулин ујутру, отпорније на инсулин увече и мање толерантно на глукозу током вечери”, каже др Бернар Сроур, професор на Француском институту за пољопривреду, животну средину и храну.

“Људско тијело је створено да очекује велике оброке током дана, што значи да смо еволуирали да будемо најактивнији током дневних сати”.

Друге студије су повезале једење касно увече са вец́им ризиком од гојазности и срчаних обољења. Овај ефекат може бити посљедица кашњења у ослобађању хормона спавања мелатонина, што ремети метаболизам.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.