Пет бесплатних навика које могу да продуже живот

Дуговјечност се данас често повезује са скупим суплементима, паметним уређајима, посебним дијетама и разним третманима.

Ипак, за здравије и дуже старење можда нису потребне сложене методе нити велика улагања.

Стручњаци за дуговјечност издвајају неколико једноставних навика које готово ништа не коштају, а могу да допринесу очувању здравља срца и мозга, покретљивости и општег здравственог стања. Међу њима су редовно кретање, квалитетна исхрана, добар сан, друштвена активност и оптимистичан поглед на живот.

• Редовно ходање може да допринесе очувању физичких и когнитивних способности.
• Исхрана са више цјеловитих намирница повезује се са бољим здрављем.
• Квалитетан сан важан је за здравље мозга и организма.
• Друштвене везе могу да буду значајне за здраво старење.
• Оптимизам се у истраживањима повезује са дужим животним вијеком.

Ходање као једноставна навика

Физичка активност има важну улогу у очувању физичких и когнитивних способности током старења, истиче др С. Џеј Олшански, професор епидемиологије и истраживач дуговјечности на Универзитету Илиноис у Чикагу.

Посебно једноставан избор је ходање. Оно је дио свакодневног живота становника такозваних плавих зона, подручја познатих по великом броју стогодишњака.

Редовно ходање повезано је са бољим крвним притиском, холестеролом и нивоом шећера у крви, као и здрављем костију, квалитетнијим сном и бољим менталним здрављем, наводи др Олшански.

Више цјеловитих намирница

Медитерански начин исхране и ДАШ режим повезују се са дуговјечношћу и мањим ризиком од болести срца, рака и других хроничних болести. Ипак, др Алис Лихтенштајн, стручњак за исхрану са Универзитета Тафтс, наглашава да није неопходно строго пратити један одређени режим исхране.

Важније је да јеловник садржи више цјеловитих намирница – интегралне житарице, воће, поврће, орашасте плодове, махунарке, рибу, немасну живину и биљна уља, уз мање ултрапрерађене хране.

Један од најједноставнијих савјета јесте да са списка за куповину избаците двије мање хранљиве, прерађене намирнице и замијените их воћем или поврћем. Тако не само да уносите више корисних хранљивих материја већ смањујете и унос додатог шећера, соли и засићених масти, сугерише др Лихтенштајн.

Добар сан за здраво старење

Добар сан један је од важних чинилаца здравог старења. Једно истраживање показало је да мушкарци који редовно спавају седам до осам сати могу да имају око пет година дужи очекивани животни вијек, док је код жена разлика око двије и по године.

Недовољно и неквалитетно спавање повезано је са метаболичким поремећајима, хроничном упалом и промјенама у функционисању имунског и нервног система, а тиме и са већим ризиком од болести срца, дијабетеса и других хроничних обољења.

Сан је важан и за здравље мозга. Током спавања одвијају се процеси уклањања отпадних материја из мозга, док је хронично недовољно спавање повезано са већим ризиком од когнитивног пропадања и деменције.

Друштвена активност и квалитетни односи

Људи старији од 80 година који задржавају памћење карактеристично за знатно млађе особе, познати као „суперејџери“, често имају једну заједничку особину – друштвено су активни, истиче др Емили Рогалски, неуролог и истраживач који проучава ову групу.

То се уклапа у бројна истраживања која усамљеност и социјалну изолацију повезују са лошијим здравственим исходима и већим ризиком од преране смрти. Притом није пресудан број људи са којима смо у контакту, већ квалитет тих односа, сугерише др Рогалски.

Један од начина за стварање смислених друштвених веза може да буде волонтирање. Истраживања су показала да су људи који су волонтирали између једног и четири сата недјељно имали спорије биолошко старење у односу на оне који нису волонтирали.

Оптимизам и дужи живот

Оптимизам можда није само питање расположења. Истраживања га повезују са дужим животним вијеком, а једно је показало повезаност са чак 15 одсто дужим животом, наводи др Лаура Кубзански, професорка друштвених и бихејвиоралних наука на Харвард Т. Х. Чен школи јавног здравља.

Оптимистичнији људи имају и повољније показатеље здравља срца и ниже нивое упалних процеса. Једно од могућих објашњења јесте да чешће постављају циљеве и вјерују да могу да их остваре, због чега могу бити склонији здравијим изборима – квалитетнијој исхрани, физичкој активности и избјегавању пушења, сугерише др Кубзански.

Оптимизам може да помогне и у суочавању са стресом. Усмјереност ка будућности олакшава сагледавање тешких периода као пролазних и може да допринесе бољем ношењу са свакодневним проблемима.

Научници ипак наглашавају да не постоји један рецепт за дуговјечност. На начин на који старимо утичу генетика, окружење и читав низ животних навика које су међусобно повезане, преноси Курир.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.