Кардиолози откривају: Ова једноставна навика може драматично смањити крвни притисак преко ноћи

У данашње вријеме, све већи број особа се суочава са повишеним крвним притиском, а само мањи дио њих има постављену дијагнозу и правилно узима терапију. Према најновијим званичним подацима, чак 46,8% становника Србије болује од хипертензије, што указује на забрињавајуће стање у нашем друштву.

Овај запањујући број обољелих од хипертензије резултат је дуготрајних стресова, лоше исхране богате масноћама и солима, пушења, као и недовољне физичке активности, што је карактеристика све већег броја људи широм земље. Слична ситуација је и у другим европским земљама, гдје се процењује да 30-45% становништва пати од ове болести, а код особа старијих од 60 година, проценат је још већи, прелазећи 50%.

Хипертензија није само медицински проблем, већ и главни фактор ризика за кардиоваскуларне болести, као што су коронарна болест срца, мождани удар, хроничне болести бубрега, срчана инсуфицијенција, аритмија и деменција. Због тога је важно да се посебна пажња посвети одржавању нормалних вриједности крвног притиска, које би требало да буду испод 120/80 ммХг. Високи крвни притисак или хипертензија се дијагностикује када су вриједности изнад 140/90 ммХг.

Овај запањујући број обољелих од хипертензије резултат је дуготрајних стресова, лоше исхране богате масноћама и солима, пушења, као и недовољне физичке активности, што је карактеристика све већег броја људи широм земље. Слична ситуација је и у другим европским земљама, гдје се процјењује да 30-45% становништва пати од ове болести, а код особа старијих од 60 година, проценат је још већи, прелазећи 50%.

Хипертензија није само медицински проблем, већ и главни фактор ризика за кардиоваскуларне болести, као што су коронарна болест срца, мождани удар, хроничне болести бубрега, срчана инсуфицијенција, аритмија и деменција. Због тога је важно да се посебна пажња посвети одржавању нормалних вриједности крвног притиска, које би требало да буду испод 120/80 ммХг. Високи крвни притисак или хипертензија се дијагностикује када су вриједности изнад 140/90 ммХг.

 Иако постоје лијекови за контролу и снижавање крвног притиска, једноставне промјене у начину живота могу бити подједнако ефикасне. Једна од кључних промјена је смањење уноса натријума у исхрани. Препоручује се унос мањи од 1500 мг натријума дневно, док просјечна западњачка исхрана садржи чак 3.500 мг натријума дневно, а понекад и више. Смањење уноса соли у исхрани може имати значајан утицај на снижавање крвног притиска, сличан ефекту узимања лијекова за хипертензију.

Поред правилне исхране, одржавање здраве тјелесне тежине, редовно спавање, избјегавање прекомјерне конзумације алкохола и редовна аеробна физичка активност могу допринијети одржавању нормалних вриједности крвног притиска и смањењу ризика од хипертензије и њених компликација. Све ово указује на значај цјелокупног приступа здравом начину живота у превенцији и лијечењу високог крвног притиска.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.