Кафа 2у1 и 3у1: Може ли овај напитак да доведе до масне јетре и угрози рад панкреаса

Г.С.
Кафа 2у1 и 3у1: Може ли овај напитак да доведе до масне јетре и угрози рад панкреаса

Кафа 2у1, 3у1 све је популарнији производ препун додатака који су назначени и сувише ситним словима, па не знамо шта у ствари пијемо када конзумирамо овај напитак.

Чини се да у овим кафама има највише шећера, појачивача укуса и најмање кафе. Овај производ потврда је једног правила који произвођачи успјешно избјегавају, а то је да производ назову по главном састојку, упозоравају стручњаци.

Кафа на трећем или четвртом месту

Састав овог производа иначе је назначен словима које је тешко прочитати и уз увећавајућу лупу. Правилник о декларисању, означавању и рекламирању хране јасно каже, да подаци на декларацији треба да буду:“….разумљиви, видљиви, читљиви, да се лако не бришу и не могу, на било који начин, да буду прекривени или испрекидани другим текстом или сликовним приказом …“, објашњава у разговору за портал еКлиника нутрициониста Дијана Радетић.

– Рецимо да је овај производ пре напитак на бази кафе. Ипак и то треба узети са резервом јер у зависности да ли неко бира 3у1 или 2у1, кафа у саставу овог производа налази се тек на трећем или четвртом месту и то не у неком великом проценту, око 10 одсто у зависности од произвођача. Правило је да се у декларацији производа састојци наводе опадајућим редом. Према важећем правилу, произвођачи морају да производ назову према главном састојку, оном који је заступљен у саставу производа са више од 50 одсто – објашњава Дијана Радетић.

Брзи извор шећера

Шећер је у ствари „главни састојак“ кафе 3у1 јер га има више од 50 одсто или 3, 5 кашичице. Према препорукама стручњака унос додатог шећера не би требало да буде већи од 6 до 7 кашичица.

– Нисам сигурна да бих икоме и препоручила овакав напитак, а свакако не онима који имају било какав здравствени проблем. Ово је напитак који се сматра извором брзог шећера. То значи да се после његовог узимања, ниво глукозе у крви брзо и нагло подигне што изазова претерану реакцију панкреаса, где се излучи велика количина инсулина, који брзо и нагло обори глукозу у крви. Оваква реакција, доводи до нестабилног апетита и нивоа глукозе у крви, промене расположења и стварања масних наслага. Осим додатог шећера, проблем је и у већем проценту додатих хидрогенизованих масти, које утичу на повећање нивоа холестерола у крви – прецизира Радетић.

Састојак слађи од шећера

У ове напитке додаје се и глукозно-фруктозни сируп, који је као неки научници објашњавају, штетан и чак слађи од шећера. Дијана Радетић каже да је у суштини глукозно-фруктозни сируп прост шећер у течном стању који се издваја из скробних угљених хидрата, као што су пшеница и кукуруз.

– Овај сируп има слични састав кристалном шећеру који се добија из шећерне репе и трске. Кристални шећер у свом саставу садржи 50 одсто глукозе и 50 одсто фруктозе, док глукозно-фруктозни сируп може да садржи 5 до 50 одсто фруктозе. Уколико овај сируп садржи више од 50 одсто фруктозе онда се назив сирупа мења у високо концентровани фруктозни сируп. У принципу и ови сирупи се класификују као сам шећер, па један грам садржи четири калорије – каже Радетић.

Како се апсорбују глукоза и фруктоза?

Саговорница портала еКлиника додаје да морамо да знамо како се глукоза и фруктоза апсорбују у нашем организму, како би нам било јасно зашто овакав сируп није добар у исхрани. Било да унесемо у организам кристални шећер или глукозно-фруктозни сируп, тијело ова једињења разбија на два проста угљена хидрата, а то су глукоза и фруктоза. Глукоза је основни извор енергије тијела.

– Када се глукоза унесе у организам, апсорбује се у ћелије, што доводи до пораста њеног нивоа у крви а потом и лучења инсулина, који је разлаже и тиме стабилизује њен ниво у крви. Уколико се глукоза не уноси, тело ће је само производити разградњом масти и протеина. Фруктоза је другачија. Људско тело је не производи у било којој значајној количини и не постоји физичка потреба за тим. Једино јетра може да преради фруктозу, што неће бити проблем уколико се умерено уноси (кроз воће) или после физичке активности. У том случају, фруктоза се претвара у гликоген (резерва глукозе) и складишти у јетру док не буде била потребна. Уколико је јетра пуна гликогена, конзумирање веће количине фруктозе, оптерећује јетру, терајући је да фруктозу претвара у маст. Када се константно уноси већа количина додатог шећера, овај процес ће довести до стварања масне јетре и пратећих проблема. Нажалост, овај глукозно-фруктозни сируп се налази у многим прехрамбеним производима, нарочито грицкалицама и слаткишима – упозорава Дијана Радетић.

Кафа 2у1 без шећера?

Конзумација кафе 3у1 или 2у1 у принципу није препоручљива. Уколико спорадично попијемо један овакав напитак у склопу препорученог енергетског уноса, не би требало да буде неких проблема, каже Радетић. Иако би многи рекли да кафа 2у1 нема додатке шећера, стручњаци наглашавају да то није тачно.

– Ово је производ са мањом количином шећера. Можда не садржи додати кристални шећер, али свакако садржи глукозни сируп, можда и додату лактозу (млечни шећер). Од произвођача до произвођача проценат кафе може бити мањи или већи. Горчина кафе зависи и од врсте зрна кафе која се користи за припрему екстракта. Неретко се за овакав производ користе зрна кафе лошијег квалитета. На укус ће утицати и остали додаци у овом инстант напитку, као што су хидрогенизоване масти, појачивачи укуса, различити адитиви – наглашава Дијана Радетић.

Појачивачи укуса дјелују на мозак као „дрога“

Нутриционисти појашњавају да додаци (адитиви) у исхрани могу бити природног или вјештачког порекла, мада је много више адитива који се добијају хемијским путем, него оних из природних намирница. Вишеструко прерађени прехрамбени производи обилују адитивима.

– Истина је да је адитиве тешко у потпуности избацити из исхране, па је важно знати какав је њихов утицај на организам. Вештачки адитиви могу да изазову: дисбаланс цревне флоре, неправилно функционисање дигестивног тракта, појаву ћелија рака, инфламацију, неправилно функционисање менталног система. Појачивачи укуса на наш мозак делују као „дрога“ и наше их тело тражи све више. Неконтролисани унос намирница са појачивачима укуса доводи и до инсулинске резистенције, дијабетеса, гојазности па и до појаве кардиоваскуларних болести. Оно што је свакако у нашим рукама јесте да драстично смањимо унос вишеструко прерађених прехрамбених производа. Најбољи избор је исхрана базирана на намирницама које су најприближније свом изворном облику – савкетује Радетић.

Да ли је кафа 2у1 и 3у1 безбкедна?

Када је рокеч о безбкедности напитка 2у1 или 3у1 може се, како напомиње Дијана Радетић, размишљати у два смкера. Један је енергетски, други нутритивни.

– Уколико се овај инстант користи у склопу препоручених дневних енергетских потреба, онда бисмо могли рећи да је производ безбедан. Када се посматра са нутритивног аспекта, ситуација је сложенија, јер она не зависи само од тог инстант напитка него и од уноса осталих намирница и прехрамбених производа – наводи Радетић.

И поред тога што је кафа многима начин да започну радни дан, кафа 3у1 или 2у1 има веома ниско стимулативно дејство, јер је проценат кофеина у напитку веома низак, објашњава Дијана Радетић и савјетује да је боље изабрати чисту инстант кафу или регуларну мљевену па јој додати млијеко и шећер. Дијана Радетић наводи да није заговорник дијета са ограниченим роком трајања, већ поборник постепеног и трајног мијењања лоших навика, о свему пише и на свом блогу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана