Знате ли зашто се сунцокрет окреће према сунцу?

Г.С.
Знате ли зашто се сунцокрет окреће према сунцу?

Да сунцокрети прате кретање Сунца, то је већ одавно позната чињеница. Како дан одмиче, они окрећу своје цвјетове од истока према западу. Међутим, научници све досад нису имали објашњење због чега они то раде.

Америчко истраживање показало је да кретање сунцокрета за Сунцем узрокује њихов унутрашњи биолошки сат, а те промјене позиција биљке чине и већим и пчелама привлачнијим.

Од 1898. научници посматрају како се сунцокрети на почетку дана окренути према истоку, да би се како дан одмиче окретали према западу, а онда током ноћи поново вратили на исток. Нико досад није успио да схвати шта узокује тај процес.

Како би установили да ли је у питању биолошки сат или се биљке једноставно крећу по неком предодређеном распореду, амерички биолози спровели су низ експеримената.

Експеримент

Прво су сунцокрете привезали да не би могли да се помјерају, а затим их поставили у посуде које су на почетку дана окренули на запад, супротно од сигнала које уобичајено добијају од Сунца. Тиме су успјели да им поремете ритам.

Затим су их поставили у лабораторију с фиксираним вјештачким свјетлом и установили да су се сунцокрети неколико дана њихали напријед-назад.

Затим су направили вјештачко свјетло које се креће од истока према западу. Сунцокрети су успјели да ускладе своје покрете с кретањем свјетла када је оно пратило 24-сатни ритам, али нису кад је ритам промјењен на 30 сати.

Све је то довело до закључка да је у сунцокретима нешто повезано са 24-сатним ритмом кретања.

Али шта је то што заправо узрокује кретање сунцокрета?

Научници су установили да једна страна стабљике, у зависности од доба дана, расте брже од друге стране, а то узрокује да сунцокрет помјера свој цвијет.

Такав тип раста је другачији од редовног раста сунцокрета и јавља се на дневној бази, односно у 24-сатном ритму. Показало се да је то за биљку доста важно јер су оне окренуте од Сунца током експеримената имале 10 одсто мање листове од просјечних. Такође, сунцокрети који су ујутру било окренути ка истоку привукли су пет пута више пчела од оних вјештачки окренутих на запад.

О сунцокрету

Сматра се да је ужа домовина сунцокрета Мексико и Перу. Шпанци су га пренијели у Европу 1510. године. Најприје су га узгајали у ботаничком врту у Мадриду. Затим је пренијет у Француску, Енглеску, Њемачку и остале европске земље. У прво вријеме сунцокрет се узгајао као украсна биљка по вртовима. Сјеме се грицкало, а њиме су хранили и птице. Као ратарски усјев почео се сијати почетком XIX вијека најприје у Русији.

Сунцокрет је највећа биљка из породице главочика из рода Хелиантхус. Коријен му расте и до три метра у дубину. Због своје способности упијања велике количине воде и штетних материја, сунцокрет се користи за исушивање мочварних земљишта и чишћење загађених. Занимљива чињеница је да је највећа уочена и забиљежена висина њиховог стабла чак 9,17 м, док је просјечна висина 50-250 цм. Сваки сунцокрет који видите на пољу може садржати и до 2.000 сјеменки, па су ови цвјетови одлична атракција за птице! Али ако више волите можете брати сунцокрете и пећи сјеме за властиту употребу. На француском их називају "тоурнесол" што значи "турнеја са сунцем", пишу Независне новине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана