Зима стиже: Колико ће коштати гријање вашег дома у БиХ

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО – Пелет је пред сезону гријања достигао цијену и до 900 КМ по тони, цијена струје зависи од тога гд‌је живите и колико трошите, док топлотна пумпа може вишеструко смањити потрошњу електричне енергије, али захтијева знатно веће почетно улагање.

Шта се онда највише исплати за гријање куће од 100 квадрата у БиХ?

Једноставног одговора нема, јер двије куће исте површине могу имати драстично различите рачуне.

Изолација, столарија, климатски услови, температура у просторијама, ефикасност котла, али и навике укућана могу значајно утицати на потрошњу, преносе Независне.

Да бисмо различите системе могли поредити под истим условима, узећемо модел куће од 100 квадратних метара којој је током сезоне потребно 12.000 kWh корисне топлотне енергије.

То не значи да свака кућа од 100 квадрата троши толико. Добро изолована може захтијевати знатно мање, а стара и неизолована много више. Број од 12.000 kWh овд‌је служи искључиво као заједничка основа за поређење.

Колико би ове зиме коштало гријање на пелет?

Пелет је протеклих година многима био компромис између цијене и комфора, али овогодишње цијене озбиљно мијењају рачуницу.

Према посљедњем прегледу Федералног министарства трговине од 8. септембра 2026, пријављене малопродајне цијене веома се разликују. Код произвођача се, зависно од класе, крећу од око 585 КМ до 880 КМ по тони, док су међу трговцима евидентиране цијене од 733, 793, 830 и 850, па и 900 КМ.

Ако би домаћинство током сезоне потрошило три тоне пелета, само енергент би коштао приближно:

по 600 КМ за тону – 1.800 КМ
по 750 КМ – 2.250 КМ
по 850 КМ – 2.550 КМ.

Ако су потребне четири тоне, трошак расте на 2.400, 3.000 односно 3.400 КМ.

Дакле, само разлика у набавној цијени пелета може рачун за једну сезону промијенити за 1.000 КМ или више.

Уз то треба рачунати сервисирање и чишћење котла, потрошњу мање количине електричне енергије и потребан простор за складиштење.

Да ли су дрва и даље међу најјефтинијим опцијама?
Дрва се из поређења за БиХ тешко могу изоставити, посебно јер велики број домаћинстава већ има пећи, котлове и димњаке.

Међутим, управо је код дрвета тешко направити универзалну рачуницу.

Није свеједно да ли купујете букву, храст или неку другу врсту, да ли се продаје просторни или пуни кубни метар, да ли су дрва исцјепана и превезена до куће и, што је веома важно, колико влаге садрже.

Због тога тврдња да је кући од 100 квадрата потребно "X метара дрва" без додатних података може бити прилично непоуздана.

Суво дрво има већу корисну енергетску вриједност од влажног, док много зависи и од саме пећи. Савремени котао и стара пећ не могу из исте количине дрвета искористити једнаку количину енергије.

За домаћинство које већ има одговарајући систем и може повољно набавити суво дрво, оно зато може остати веома конкурентно. С друге стране, цијена није једини фактор – ту су складиштење, уношење, ложење, пепео и чишћење.

Колико струје би потрошио електрични котао?

Код електричног котла рачуница је једноставнија.

Отпорно електрично гријање практично претвара потрошену електричну енергију у топлоту, па би за наших моделских 12.000 kWh корисне топлоте требало приближно 12.000 kWh електричне енергије.

Али то не значи да можемо 12.000 помножити једном "цијеном струје у БиХ".

Таква јединствена цијена не постоји.

Зашто рачун није исти у РС и ФБиХ?

У Републици Српској важе блок-тарифе, а актуелни обрачун примјењује се од 1. фебруара 2026. године. Званични калкулатор Регулаторне комисије за енергетику РС управо је означен тим датумом.

Потрошња домаћинства дијели се на три блока:

бијели – до 500 kWh
плави – од 501 до 1.500 kWh
црвени – изнад 1.500 kWh.

Важно је да се не обрачунава сва потрошња по цијени најскупљег блока. Ако домаћинство потроши, рецимо, 2.000 kWh, првих 500 kWh улази у бијели, наредних 1.000 у плави, а посљедњих 500 у црвени блок.

Коначни рачун, осим енергије, обухвата мрежу, услугу снабдијевања, накнаду за обновљиве изворе и ПДВ, што показује и званични калкулатор РЕРС-а.

Због тога смо одустали од рачунања гријања само множењем укупне потрошње једном цијеном киловат-сата – такав резултат не би одговарао стварном рачуну.

Каква је рачуница за домаћинства Електропривреде БиХ?

Другачија правила важе за купце Електропривреде БиХ.

Нове цијене и блок-тарифе примјењују се од 1. септембра 2025. године. За обрачунски период од 30 дана постоје три блока:

зелени – до 350 kWh
плави – од 351 до 1.000 kWh
црвени – изнад 1.000 kWh.

И овд‌је се потрошња постепено распоређује кроз блокове, а границе се пропорционално мијењају ако обрачунски период није тачно 30 дана.

Код двотарифног бројила додатно је важан однос потрошње у вишој и мањој тарифи.

Током зимског рачунања времена домаћинства с двотарифним бројилом мању тарифу имају радним данима и суботом од 13 до 16 и од 22 до седам часова, док се нед‌јељом мања тарифа примјењује цијели дан.

То значи да двије куће које потроше потпуно једнаку количину електричне енергије не морају добити једнак рачун.

А шта је с Електропривредом ХЗ ХБ?

На подручју које снабдијева Електропривреда ХЗ ХБ нема истог система блокова као код ЕПБиХ.

На актуелној страници компаније и даље су наведене цијене које се примјењују од 1. јануара 2020. године.

Код домаћинстава се разликују тарифне групе, виша и нижа сезона, а код одговарајуће тарифне групе и већа и мања дневна тарифа.

На примјер, у вишој сезони активна енергија за другу тарифну групу износи 19,74 feninga/kWh у већој и 9,87 feninga/kWh у мањој тарифи. У нижој сезони износи 15,18 односно 7,59 фенинга. У ове цијене укључени су мрежарина, набавка енергије и услуга снабдијевања, али нису накнада за обновљиве изворе и ПДВ.

Зато ни унутар Федерације БиХ није довољно рећи да је "струја толико и толико".

Колико струја кошта у Брчком?

Брчко дистрикт има засебан систем.

ДЕРК је 21. јануара 2026. донио нове одлуке о тарифама које се примјењују од 1. фебруара 2026. године.

Просјечна цијена електричне енергије за домаћинства у оквиру универзалне услуге повећана је за 7,06 одсто и износи 23,07 feninga/kWh.

Али и овд‌је треба бити опрезан: ријеч је о просјечној цијени, а не о једноставној тарифи којом треба помножити сваки потрошени киловат-сат.

Колико струје стварно троши топлотна пумпа?

Ту долазимо до највеће разлике међу електричним системима.

Електрични котао из једног kWh електричне енергије добија приближно један kWh топлоте. Топлотна пумпа струју првенствено користи за премјештање топлоте из околине у кућу, па из једног kWh електричне енергије током сезоне може обезбиједити неколико kWh топлоте.

Ако нашем моделу треба 12.000 kWh топлоте, рачуница је:

СЦОП 3:
12.000 ÷ 3 = 4.000 kWh струје

СЦОП 3,5:
12.000 ÷ 3,5 = 3.429 kWh струје

СЦОП 4:
12.000 ÷ 4 = 3.000 kWh струје

Насупрот томе, електрични котао би за исту количину топлоте потрошио приближно 12.000 kWh.

Дакле, математичка рачуница из претходне верзије је добра: у овом моделу топлотна пумпа би потрошила приближно три до четири пута мање електричне енергијеод електричног котла.

Значи ли то да је топлотна пумпа увијек најјефтинија?
Не.

Она може бити веома ефикасна, али стварни СЦОП зависи од спољне температуре, температуре воде коју систем мора постићи, самог уређаја, квалитета уградње и топлотних губитака објекта.

Најповољније услове обично има у добро изолованој кући с подним гријањем или довољно великим нискотемпературним радијаторима.

Ако се угради у стару, слабо изоловану кућу у којој радијатори захтијевају високу температуру воде, потрошња може бити знатно већа од идеалног прорачуна.

Ту је и почетна инвестиција. Зато није довољно поредити само фебруарски рачун за струју – треба рачунати колико кошта комплетан систем и колико година је потребно да се додатно улагање врати.

Може ли инвертер клима бити јефтинија алтернатива?

Ову опцију вриједи укључити јер је инвертер клима заправо топлотна пумпа ваздух-ваздух.

Принцип је сличан: не производи сву топлоту директно из електричне енергије, већ је преузима из спољашњег ваздуха.

Зато може потрошити вишеструко мање електричне енергије од класичне гријалице или електричног котла за једнаку количину испоручене топлоте.

Њена велика предност је што је почетна инвестиција много мања него код централне топлотне пумпе ваздух-вода.

Проблем настаје код куће од 100 квадрата с више одвојених просторија. Једна унутрашња јединица тешко може равномјерно загријати цијелу кућу, па може бити потребно више клима.

Због тога је посебно занимљива за мање и добро изоловане објекте, отворенији распоред просторија или као допуна другом систему гријања.

Шта онда показује рачуница за кућу од 100 квадрата?

Ако свим системима задамо исти циљ од 12.000 kWh корисне топлоте, можемо поуздано поредити барем њихову енергетску страну:

• Систем    Оквирна потрошња за исти модел
• Електрични котао    око 12.000 kWh струје
• Топлотна пумпа, СЦОП 3    око 4.000 kWh струје
• Топлотна пумпа, СЦОП 4    око 3.000 kWh струје
• Пелет    зависи од ефикасности котла и квалитета пелета
• Дрва    зависи од врсте, влажности и уређаја
• Инвертер клима    зависи од СЦОП-а, температуре и броја уређаја

Код пелета знамо и врло конкретну актуелну ствар: посљедњи званични преглед Федералног министарства трговине показује цијене од приближно 585 до 880 КМ по тони, уз значајне разлике међу продавцима.

Који систем гријања је онда најповољнији?

Универзалног побједника нема.

Ако кућа већ има квалитетан котао на дрва и власник повољно набавља сув огрјев, прелазак на систем вриједан више хиљада КМ можда се неће брзо исплатити.

Ако домаћинство тек уграђује комплетно гријање у добро изоловану кућу, топлотна пумпа има много бољу стартну позицију јер нема постојеће опреме коју треба "отписати".

Пелет нуди висок ниво комфора у односу на дрва, али је његов овогодишњи раст цијена озбиљно промијенио рачуницу.

Електрични котао је једноставан и релативно јефтин за уградњу, али је за кућу с великим потребама за топлотом проблем велика потрошња струје – посебно тамо гд‌је висока мјесечна потрошња води у скупље блокове.

Инвертер клима може бити врло занимљиво рјешење за одређене објекте, али није директна замјена за централно гријање у свакој кући.

Да ли се прије новог гријања више исплати уложити у изолацију?

То је питање које би требало поставити прије куповине било којег новог котла или пумпе.

Ако кућа кроз неизоловане зидове и кров, лошу столарију и друге дијелове објекта губи много топлоте, сваки систем ће морати произвести више енергије да би надокнадио те губитке.

Смањењем потреба куће за топлотом смањује се потрошња без обзира на то гријете ли се на дрва, пелет или струју.

Осим тога, кућа с мањим топлотним губицима може захтијевати уређај мање снаге, што може смањити и почетну инвестицију.

Зато би прије велике инвестиције у нови систем гријања најпрецизнији корак био прорачун топлотних губитака конкретног објекта, а тек затим избор уређаја.

Напомена: Прорачун од 12.000 kWh у тексту представља модел направљен ради поређења система, а не процјену потрошње сваке куће од 100 квадратних метара. Стварна потрошња и трошак зависе од изолације, локације, временских услова, жељене температуре, ефикасности уређаја, цијене енергента и тарифног модела.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.