Савјети власницима домаћинстава и вртова: Вријеме је за борбу против шимшировог мољца

ГС
Савјети власницима домаћинстава и вртова: Вријеме је за борбу против шимшировог мољца

Многобројна домаћинства красе жбунови шимшира (латински Buxus sempervirens).

Прољеће, односно почетак маја једно је од најкритичнијих доба за успјешан узгој и одржавање овог украсног грма којег су стари Египћани гајили у вртовима још прије 6.000 година.

Зелен и љети и зими, погодан за обликовање, лаган за одржавање, дуговјечан и скромних захтјева није случајно најпродаванија хортикултура. Овај симбол бесмртности, чврстоће и постојаности, како је записано у старим књигама, тешко да је то, барем у Европи након 2006. године, када су сви који се брину о зеленилу на приватним или јавним површинама почели увиђати размјере штете на појединачним грмовима шимшира или живим оградама од шимшира.

У почетку на доњим дијеловима грма и у његовој унутрашњости, а када је штета постала видљива на вањским дијеловима, је детектован као “Шимширов мољац” (Cydalima perspectalis) поријеклом из Азије (Кина, Кореја и Јапан), а у Европи је први пут евидентиран у Њемачкој 2006. године у расаднику који се налази у близини границе са Швицарском, највјероватније унесен садницама шимшира из Кине.

Штетник се врло брзо проширио по великом дијелу Европе, у Аустрији, Швајцарској, Низоземској, Француској, Италији, Великој Британији, Белгији, Мађарској и Словенији, а миграцијом и летом одраслих облика, стигао је до БиХ.

Пет година присуства у БИХ

Током 2015. године је по први пут службено детерминиран на подручју Посавине, тачније у Оџаку, а након тога и у Зеничко-добојском кантону, те другим подручјима. Шимширов мољац је лептир из породици породице Crambidae. Штетник има двије до три генерације годишње, а прва генерација се јавља у прољеће. Презимљава у стадију гусјенице задње генерације која је заштићена у кокону између листова шимшира и наставља свој развој у прољеће.

“Одрасли лептири имају распон крила око 4 цм, крила су бијеле боје и имају смеђи руб. Тијело је бијело, а глава тамно смеђа, могу се појавити и јединке с потпуно смеђим крилима. Лептир је активан ноћу, и јаја одлаже јаја с доње стране шимшировог листа. Младе гусјенице су зеленкасте боје и скривене су у унутрашњости биљке гдје се хране унутрашњим листовима остављајући само епидерму. Старије гусјенице су зелене боје с карактеристичном дебелом црном цртом и танким бијелим пругама те црним тачкама на леђној страни и дугачке су до 4 цм. Због оваквих карактеристика веома га је тешко примијетити, јер се потпуно утапа у боје листова и гранчица шимшира”, навео је Касим Велић, руководилац Завода за заштиту биља ИНЗ-а.

Те гусјенице на крају поједу цијеле листове те од биљке остају само гране обавијене паучином. Једна гусјеница током свог развоја може појести до 45 листова, а на грмовима их може бити и неколико стотина, што говори о њиховој масовности и штетности. Од велике је важности на вријеме уочити гусјенице те почети са сузбијањем, док су гусјенице у млађим стадијима што се може утврдити само темељитим прегледом унутрашњости грма и тада их је најлакше уништавати.

Једна од првих мјера је редовно прегледавање биљака у окућницама и вртовима, при чему треба размакнути гране и прегледавати унутрашњост биљака. Штетник се може сузбити механичким (еколошки најприхватљивији начин) и хемијским методама.

Механички се могу уклањати запреци у којима гусјеница презимљава преко зиме (савјетује се њихово сакупљање и спаљивање како би се спријечио развој нове генерације у прољеће и тиме смањиле штете). Уколико се на шимширу примијети напад и биљка се орезује, тај биљни материјал треба се спалити, а не компостирати како би се спријечило даљње ширење.

Такође, у нехемијске методе сузбијања препоручује се испирање грма шимшира водом под снажним притиском, а потом механичко уништавање гусјеница опалих приликом овог третмана као и примјена препарата на бази “Bacillus thuringiensis ssp. kurstaki”.

У ИНЗ-у напомињу да рана (посебно у прољеће) и редовна контрола биљака шимшира је најдјелотворнија, те уклањање гусјеница чим се примијете. Тиме се смањује њихова бројност и смањују се штете и сљедећих генерација током године.

Хемијски се може сузбијати инсектицидима (најприхватљивији су они нешкодљиви за пчеле), али док су гусјенице што млађе и нису заштићене у запретку јер тада инсектицид врло слабо допире до њих. Савјетује се и прекривање биљака фолијом дан-два након прскања како би се уништио што већи број гусјеница.

Драстичне хемијске мјере

За сузбијање штетника на украсном биљу могу се користити инсектициди на бази активних твари: алфациперметрин, делтаметрин, диметоат, имидаклоприд, клофентезин, луфенурон, пиметрозин, пиретрин, тиаметоксам, тиаклоприд, за третирање штетника на стаблу и трајницама могу се користити инсектициди на бази активне твари: абамектин, метоксифензоид. За сузбијање младих гусјеница регистрирани су приправци: Цалyпсо 480 СЦ, Директ, Децис 2.5 ЕЦ и Руннер СЦ. Рогор 40, активне твари диметоат, у концентрацији 0, 20 посто који уз системично има и контактно дјеловање, смањен је број гусјеница након третирања, први дан за 33 посто, трећи за 67 посто, пети за 94 посто, док седми дан није било живих гусјеница.

“Приликом прскања направљеним раствором, врх цијеви прскалице или уређаја са којим се врши третман потребно је вишекратно и са свих страна, од дна до врха, уносити у грм шимшира те на тај начин ‘окупати’ цијелу биљку из вана али и унутрашњости грма. Само на тај начин бит ћемо сигурни у успјех заштите”, напоменуо је Велић.

Приликом хемијског третмана подузети уобичајене мјере заштите назначене у Правилнику о обавезама корисника фитофарамцеутских средстава (Службени гласник БиХ број 101/12) и Кораци сигурне примјене ФФС за заштиту биља. Уколико у близини грмова шимшира има цвијетница које посјечују пчеле (маслачак, мртва коприва, тратинчица и сл), потребно их је покосити или адекватно покрити како не би дошло до тровања пчела.

Заштиту од шимшировог мољца потребно је у континуитету проводити до септембра иначе губимо “рат” с овом опасном штеточином или планирати садњу неких других зимзелених украса у нашим двориштима и парковима. Иако шумари и агрономи већ добро познају штетника, његова оштећења те мјере сузбијања, важно је стално упозоравати на драстичне штете које може изазвати овај штетник.

Све изгрижене, сухе и заражене дијелове треба одстранити и спалити. Понекад је потребан драстичан рез, при чему се читав горњи дио биљке одстрани, остави се само ниска стабљика и коријен. Биљка ће, уколико је здрава и довољно јака, истјерати нове младице, наведено је у препоруци из овог Завода.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана