Фото: Агенције
Орах је у многим домаћинствима био дрво које се садило за наредне генерације. Под његовом крошњом налазио се предах од љетне врућине, а плодови су се чували за славске колаче, баклаве и зимске посластице. Ипак, уз ово цијењено дрво одувијек су се везивала и различита упозорења – од тога да га не треба садити близу куће до вјеровања да његова хладовина није добро мјесто за одмор.
Старе приче задржале су се до данас, често помијешане са савјетима за уређење дворишта и баште. Орах, међутим, не захтијева страх, већ пажљив избор мјеста за садњу. Његова крошња, коријен и лишће заслужују пажњу док је садница још мала, а не тек када гране стигну до прозора.
Најчешћа грешка настаје када се мјесто за садњу бира према величини тек купљене саднице. Орах с годинама израста у велико стабло са широком крошњом која може заузети значајан дио дворишта. Оно што је у почетку сунчан кутак поред куће касније може постати простор у дубокој сјенци.
Зато га не треба садити непосредно уз зидове куће, терасу или поплочане стазе. Осим што гране могу заклонити свјетлост, коријен у близини површине може временом направити проблеме са поплочањем. То не значи да свако стабло ораха угрожава темеље, већ да му треба оставити довољно простора за раст.
Ко је покушао да направи раскошну цвјетну леју испод старог ораха зна да резултат не мора бити онакав какав је замислио. Густа крошња пропушта мање свјетлости, док коријен користи воду и хранљиве материје из земљишта. Због тога биљке које воле сунце испод овог стабла теже проналазе повољне услове за развој.
Орах садржи и југлон, хемијско једињење које може утицати на раст појединих биљака. Тај ефекат посебно је познат код црног ораха, док се осјетљивост биљака и јачина утицаја разликују у зависности од врсте ораха и услова у земљишту.
Ипак, није тачно да испод сваког ораха може успијевати само бршљан. Избор биљака треба прилагодити количини свјетлости, влажности и другим условима у дворишту.
У јесен се испод ораха брзо направи дебео покривач од лишћа, за који се некада сматрало да га обавезно треба уклонити. Добро је покупити лишће са стаза и његованог травњака, али га не треба унапријед прогласити бескорисним.
Орахово лишће може се компостирати, уз довољно времена за правилну разградњу. Важно је, међутим, разликовати свјеже опало лишће од зрелог компоста. Умјесто да га одмах распоређујете око осјетљивих биљака, оставите га да прође кроз процес разградње.
Тако и јесење чишћење дворишта може донијети нешто корисно за наредну сезону.
Упозорење да се испод ораха не смије заспати многи су чули још од својих бака и дједова. Међу старим вјеровањима задржала се и прича да се под његовом крошњом накупља угљен-диоксид који може изазвати гушење.
За такво објашњење нема поузданих научних доказа. Нема разлога да се хладовина ораха избјегава само због овог народног вјеровања.
Много је важније обратити пажњу на само стабло: да ли има сувих или оштећених грана, да ли је здраво и да ли постоји опасност од њиховог пада.
Орах воли сунчане положаје и плодно земљиште које добро пропушта вишак воде, док прољећни мразеви могу оштетити младе листове и цвјетове. Када му се од почетка обезбиједе одговарајући услови и довољно простора, ово дуговјечно стабло може деценијама бити један од највреднијих дијелова дворишта.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.