Како експрес лонац штеди ваш новац

Слободан Бубњевић, у интервјуу за Интернет портал РТС-а, открива каква је разлика у кувању у експрес лонцу и обичној шерпи, како долази до тога да "кувало под притиском" експлодира, али и има ли смисла уложити новац у куповину експрес лонца како би дошло до уштеде на рачунима за струју. 

Како функционише експрес лонац и колико је физика "крива" за то што се у њему закува?

Ријетки су кућни уређаји и предмети из свакодневног живота гдје се може уживо видјети толико лекција из физике као што је то случај са експрес лонцем. Ако изузмемо микроталасну, рерну и фрижидер, многе ствари у кухињи постојале су и у каменом добу, док је за експерес лонац било нужно да разумијемо основе области која се назива термодинамика, а која је растумачила многе појаве при кувању које иначе разумијемо искуствено.

Захваљујући разумијевању понашања гасова и течности, схватамо да ће при "обичном" кувању вода достићи 100 степени Целзијуса, али да након тога њена температура неће расти. То знамо јер изнад ове критичне температуре при нормалном притиску вода прелази у гасовиту фазу и температура јој даље не расте.

Зато сасвим независно од температуре рингле, вода у шерпи нема већу температуру од 100 степени и јело ће се много спорије спремати него кад га, на примјер, директно излажете пламену, пржите или печете у рингли. Неке врсте хране је заправо тешко и спремити на овој температури. Тачка кључања воде иначе зависи од атмосферског притиска, па ако се нађете на већој надморској висини, вода у обичној шерпи ће кључати на нижој температури, негдје чак и на 70 степени, а то се показује недовољним да се храна уопште правилно спреми, јер за многе микробе потребна је топлотна обрада изнад 90 степени.

Планинари зато често имају проблем да себи скувају ручак у обичном лонцу. Међутим, шта ако притисак није нижи као на планинама, него виши? Тачка кључања воде се тада повећава изнад 100 степени и могуће је кувати храну на вишим температурама – то кување је, логично, брже и темељније.

Експрес лонац је систем са константном запремином гдје се захваљујући подизању притиска обезбјеђује да се промијени тачка кључања воде и храна кува на вишој температури.

Каква је разлика у кувању у експрес лонцу и обичној шерпи која је поклопљена све вријеме кувања?

На Западу ће чешће за експрес лонац рећи "кувало под притиском", али како год се звао и како год да је дизајниран, оно што експрес-лонац чини експрес лонцем је то што може херметички да се затвори, тако да се запремина не мијења током кувања.

Но, да бисмо схватили основну идеју експрес лонца треба да се подсјетимо једне лекције из термодинамике. Наиме, при описивању идеалног гаса, физичари користе једну формулу која повезује притисак, запремину и температуру. Она гласи p*V=konstanta*T, односно каже да је производ притиска и запремине сразмјеран температури.

Могуће су разне ситуације и сценарија, али размислите шта би било кад би у неком систему запремина била константна. То је лако технички извести – да бисте имали увијек исту запремину, само треба да потпуно, херметички затворите систем у једну посуду. Тада су притисак и температура директно сразмјерни и ако говоримо о шерпи на штедњаку у њој ће расти притисак онако како штедњак предаје топлоту и подиже температуру шерпе. Захваљујући томе, систем у посуди не мијења запремину (нема куда јер смо посуду херметички затворили) и у њој расте притисак.

Овај ефекат није могуће постићи ако само поклопите обичну шерпу, јер поклопац није фиксиран и пара ће неизбјежно излазити ван посуде. То ће се десити чак и ако то не желите, знате и сами шта се догађа кад при кувању поклопац поставите тако да пара не може да изађе – прије или касније нарашће притисак који ће отклопити шерпу и јело ће вјероватно да искипи.

У херметички затвореном систему, гдје  запремина не мијења, нема друге могућности осим да притисак порасте. Пошто са порастом притиска подиже и температура кључања воде, као што смо видјели, овакав систем омогућава кување на вишој температури. Оно је брже и том приликом топлота се ефикасније, директно преноси. Оваква шерпа штеди струју кад је херметички затворена, јер обезбјеђује да се кување за исти ефекат траје краће и потроши мање киловатсати.  

Од ког материјала се праве експрес лонци и ком материјалу се даје предност? Најчешћи страх оних који не користе експрес лонац је да он може да "експлодира". Како до тога долази?

За експрес лонац је заправо само важно да може да се херметички затвори. Зато је од самог материјала, а свакако је добро имати лонац од квалитетнијег него лошијег материјала, много важнија гума којом се поклопац заптива. Ако је она лоша, лонац неће радити или што је врло незгодно, па чак може бити и опасно, лонац може да "експлодира", односно отвори се кад је у њему висок притисак.

Домаћице које користе експрес лонац то добро знају и редовно мијењају гуме на њему. Експрес лонац је релативно скупо посуђе и све друге његове карактеристике, тајмери, сензори и слично, само су питање колико неко жели да плати за додатне погодности. 

Да ли експрес лонац више штеди наше вријеме или новац (тј. утрошену енергију)?

Овај систем омогућава кување које краће траје, па самим тим штеди вријеме. То када је шпорет на струју дословно значи и уштеду новца, што краће кувате, мање струје трошите.

Можемо ли кувајући само у експрес лонцу значајно мјесечно да уштедимо на рачуну за струју?

Нема никакве сумње да експрес лонац може умањити рачун за струју. Но, препорука ове врсте може бити "корисна" онако као што је била за статистичара који се удавио у језеру просјечне дубине пола метра. Смањење које се постиже краћим кувањем нема много смисла ако вам је све друго енергетски неефикасно, ако се гријете на струју, нисте изоловали објекат, нисте поставили лед сијалице итд. Но, важно је учинити корак и на овом плану. Треба имати у виду да ово посуђе није јефтино и да ће свако направити своју процјену колико добија њиме.

Честе су и полемике да ли је кување у експрес лонцу здравије или не од обичног посуђа. Има ли неких научних доказа шта је здравије? Да ли се краћим кувањем на вишој температури чува хранљивост намирница или не?

Овакво посуђе очигледно омогућава ефикаснију топлотну обраду намирница и то сигурно не може бити лошије по здравље. Врло су пак сложени процеси који се односе на хранљивост и здравље да би се лако установила разлика између људи који користе једну и оних који користе другу врсту посуђа, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.