Чиме су се људи брисали прије тоалет папира? Ове методе су данас незамисливе

Приватност и правилна хигијена биле су непознаница у јавним тоалетима старих Римљана. Њихови тоалети на отвореном звали су се "латринес", нису имали преградне зидове, а тадашња метода чишћења задњица данас би била незамислива.

Свако ко би обавио нужду посезао би за истим сунђерчићем причвршћеним за дуги штап званим "терсориум". Значи, сви посјетиоци јавног тоалета гузу су брисали истим сунђером који су након употребе вратили у посуду напуњену сланом водом или сирћетом. На крају су међуножје освежили ружином водицом.

Осим што се на том сунђеру налазио незамислив број бактерија, стари Римљани су се налазили пред још једним проблемом - накупљени сумпороводик и метан могао је лако да експлодира испод њих док су сједили у тоалету. Био би то призор као из неке црне комедије.

Пут свиле оставио је за собом старе потрепштине за обављање нужде разбацане по Азији. На сјеверозападу Кине археолози су пронашли штапове за личну хигијену за које се вјерује како датирају од прије отприлике 2.000 година, а користили су се током династије Хан.

Налазили су се на подручју Тамрин Басин, на коме је пронађено више од сто мумија. Штапови су израђени од бамбуса, а један крај им је умотан у тканину којом се брисала задњица.

Први тоалет папир користили су у Кини још у 6. вијеку

Како су се развијали, тако је и брисање задњице постајало софистицираније. Прва документована употреба тоалет папира забиљежена је у Кини у 6. вијеку. Кинески цар је 1391. године наредио израду мирисних листова за тоалет димензија 60 пута 90 центиметара које су потом користили он и чланови његове породице.

Стари Грци су за одржавање хигијене ануса користили грубље методе: камење, које се називали "пессои" и крхотине од керамике зване "острака".

Понекад би, као облик освете, одломљени комади керамике на себи имали исписана имена непријатеља па би се њиме симболично обрисала задњица, и тако исказао став и мишљење о некоме. Осим тога, знали су да посежу и за глином, шкољкама, па чак и кокосовим љускама.

Клипови кукуруза били су врло популарни, као и старе новине

Када су стигли у колонијалну Америку, Британци су требали да се креативно снађу чиме ће брисати задњицу након обављања нужде, а најзгодније се чинило посегнути за клиповима кукуруза, било их је у изобиљу, а и текстура им је згодна "за те ствари". Иста метода употребљавала се и у другим крајевима свијета гдје расте пуно кукуруза. Понегдје се вјероватно користи још и данас.

Неки се и данас сјећају како је то изгледало док су били мали - неријетко су се као тоалет папир користиле старе новине изрезане на листиће. Било је ту и одређене дозе забаве, јер су људи могли да читају одломке старих вијести док су сједили на WC шољи.

Новине и разни каталози у САД су почели да циркулишу у 18. и 19. вијеку, а након што су их прочитали, било је штета бацити их или заложити ватру њима, кад су могли да се искористе много боље - за брисање задњице. И произвођачи су били тога свјесни, па су често намјерно на угловима новина и каталога остављали рупе како би могле да се објесе у тоалету и цијепају странице.

Постојао је и медицински папир за задњицу

Био је то врх луксуза када је нега задњице у питању. Амерички изумитељ Џозеф Гејети је 1857. године почео да производи сопствени "медицински папир", израђен од конопље и алое вере.

Та пријатнија алтернатива новинама и клиповима кукуруза инспирисала је многе да покушају да направе своје верзије. Та пракса се задржала до данас - компаније као да се такмиче која ће направити мекши и пријатнији тоалет папир. Неки чак знају да претерају у мекоћи и финоћи папира, па прсти кроз њега прођу у скроз незгодном тренутку.

И дан-данас многи не користе тоалет папир

Више од 70 одсто људи на свијету данас уопште не користи тоалет папир. Ако прерачунамо тај проценат у број свјетске популације, испада да га не употребљава више од пет милијарди људи.

Многи би жељели да га купују, али то не могу да приуште, или га уопште нема у њиховој близини, па и даље посежу за лишћем, травом, папрати, кукурузним клиповима, кором од воћа, шкољкама, камењем, пијеском, снијегом, водом - као и њихови преци, преноси Курир

Занимљивости о тоалет папиру:

• Први тоалет папир у ролни патентиран је у Америци 1891. године. Смислио га је Сет Вилер.
• Просјечан човјек за једну нужду потроши осам до девет листића, али ако њиме бришу нос, скидају шминку, чисте огледала и остало, та бројка се пење на 57 листића дневно.
• Просјечан човјек годишње искористи сто ролни, што је око 20.000 листића.
• Да би се осигурало довољно тоалет папира за једног човјека током цијелог његовог живота, потребно је посјећи 384 стабала дрвећа.
• Дневно се у свијету произведе више од 83 милиона ролни.
• Технологија је толико напредовала да неке компаније посебним машинама претварају искоришћени фотокопирни папир у тоалет папир за запослене.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.