Знате ли која је српска ријеч за мираз?

БАЊАЛУКА - У српском језику још увијек постоје ријечи које називамо турцизмима, иако су често и њих Турци посудили од Грка, Иранаца или Арапа.

Управо је мираз једна од њих. Поријекло јој је арапско (изворно звучи као “мират”) и у основном значењу је насљедство. Код нас се ријеч одомаћила и са другим значењем, гдје се конкретно односила на имовину коју би дјевојка уносила у брак.

Погрешно се мисли да је мираз финансијска стимулација да неко прије ожени ћерку из те куће. Мираз је заправо дио породичне имовине коју добија ћерка када удајом постаје дио другог домаћинства, породично насљедство које се “исплаћује” унапријед. Дијелом је служила као њена економска заштита, а дијелом као залог почетка новог живота, јер су га чинили намјештај, одјећа, постељина, ћилими, новац, стока…

У краљевини Србији мираз је, као и вјеридба, кроз Српски грађански законик био правна категорија уређена законом, док је данас то само брак. За питање са почетка, како гласи српска ријеч за мираз, одговор даје једна друга, много старији правни зборник, пише портал Сигнал. 

Књиге староставне

У питању је књига позната под именима Законоправило, Номоканон или Крмчија Светог Саве (од ријечи крманити, управљати). Овај свеобухватни акт уређује читав низ права, од црквеног, па до имовинског, породичног, насљедног, док садржи и елементе који га чине државним уставом, једним од најстаријих на свијету. Ослањајући се на законе Ромејског царства, али уносећи и аутентичне српске правне институте, Сава Немањић је кодификовао правни акт који је био услов за добијање аутокефалности српске цркве. Запамћено у народној традицији као “књиге староставне”, Законоправило се је у различитим српским крајевима било извор црквеног и народног права користило све до 19. вијека.

Од 11 сачуваних преписа, најстарији су Иловички, Рашки и Сарајевски. Сарајевски препис потиче из 14. вијека и управо његовим превођењем, или прилагођавањем савременом српском језику, монаси манастира Добрунска ријека код Вишеграда, нашли су се у дилеми. Држећи се начела разумљивости, вјерности извору и избјегавања туђица, морали су да направе један компромис.

– Данас, за неке изразе, буквално нисмо могли да останемо при оним изворним, из Законоправила, јер нико не би знао о чему причамо. Вијено рецимо, ми смо узели турцизам – мираз, сви знамо шта је мираз, вијено не. Једно од правила нам је било да останемо при српским изразима, осим ту гдје је морао неки компромис да се прави – вели Гаврило, јеромонах манастира Свети Николај, и један од оних који су седам година преводили сарајевски препис Законоправила.

Слично као вјенчање

Коријен ријечи је исти као и код ријечи вијенац. Вијенац је главни свадбени симбол, који је данас оличен у златној круни коју младенци носе у цркви, а вијено је свадбени дар који потврђује склопљени савез. Могуће је претпоставити да је био и – увијен у нешто.

Касније се значење ријечи ширило на два појма. Свадбене дарове које би донијела млада, али и на имовину коју јој муж дарује, којом он не може располагати по својој вољи, већ је одређено обезбјеђење које остаје жени уколико остане удовица или дође до развода. Касније преовладавање ријечи мираз и “нестанак” вијена, указује да је под турским утицајем брачни улог мужа ишчезао, а остало само “финансијско обезбјеђење” које би жена добила од своје породице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.