Знате ли ко је био „српски Да Винчи“? Визионар одбачен од друштва и гурнут у заборав

Да ли знате ко је био "српски Да Винчи", чији уџбеник је користило пола Европе, а у Југославији му био забрањен?

Био је један од највећих визионара, којег је наша земља икада имала. Он је један од оснивача Медицинског, Фармацеутског и Ветеринарског факултета у Београду. Звали су га и „српски Да Винчи“.

Александар Костић је био дипломирани доктор медицине, а по другим интересовањима страствени умјетник, истраживач, научник и археолог. Први је увео медицински филм у Србији, а потом и основао Београдски фото-клуб. Археологијом је почео да се бави од тренутка кад је први у Гроцкој копајући за темељ викендице дошао до невјероватних археолошких открића из периода Неолита старог Рима из Средњег вијека.

Костић је живио у периоду оба свјетска рата, а за вријеме Првог самовољно се пријавио да буде санитетски љекар и прати српску војску кроз тежак пут до Солунског фронта са својом женом Смиљом Костић са којом је добио синове Ивана и Војислава Костића, нашег познатог композитора.

Научне радове су углавном заједно писали, а француска влада их је обоје одликовала Националним орденом Легије части, највишом наградом коју су прије њих добили само Пјер и Марија Кири.

Упркос томе што је у три мандата биран за декана, два пута је избациван са факултета.

Први пут 1941. због одбијања сарадње са окупаторским властима, а други (и коначни) пут 1952. од стране тадашње комунистичке управе на факултету, када му се забрањује и опроштајни скуп са студентима.

На свечаној сједници Научно-наставног вијећа Медицинског факултета Универзитета у Београду, 2001. године је донијета одлука да се стављају ван снаге сва рјешења, одлуке и наредбе које се односе на проф. Костића и његову жену. У Београду данас постоји његова улица, која је паралелна са Сарајевском улицом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.