Зашто Јапанци често носе кишобране: Разлог није ни киша, ни сунце

Можда сте и сами примијетили Јапанце како ходају улицом са раширеним кишобраном чак и када нема ни трага од кише.

Иако их поједини користе за заштиту од сунца, право значење овог предмета у јапанској традицији много је дубље.

Ови кишобрани, познати под именом wагаса, осим функционалне имају и снажну културну и спиритуалну улогу – вјерује се да су они заправо „посуде за душе“, преноси ЦитyМагазине.

Дубоко религијско значење
Како објашњава Тацу Данђо, професор емеритус хуманистичких наука на Универзитету Беппу у префектури Оита, у Јапану постоји вјеровање да одређени предмети, укључујући и кишобране, могу служити као јориширо – објекти који привлаче богове или духове.

Ово вјеровање има дубоке историјске коријене. Кишобрани су се у Јапану појавили између 9. и 11. вијека, али нису служили само као заштита од временских услова. Они су представљали симболе духовне и политичке моћи. Рани модели, попут сасхикаке-гаса – дугачких кишобрана са дршком – били су резервисани за вјерске и политичке вође, док су их над елитом држали слуге.

„Јапанци често имају анимистички начин размишљања“, објашњава Данђо за ББЦ.

„Кружни облик кишобрана, који подсјећа на душу, и дршка, која подсјећа на стуб… сматрани су мјестом на којем душа може да се спусти.“

Кишобрани и фестивали
Духовна симболика кишобрана посебно долази до изражаја током традиционалних фестивала. На Yасураи Матсури фестивалу у Кјоту, који се одржава сваке године у другој седмици априла, вјерује се да кишобрани украшени цвијећем могу да излијече болести. На Хаката Донтаку фестивалу у Фукуоки, кишобрани се користе за преношење благослова здравља и среће.

На острву Окиносхима у префектури Кочи, током Обон фестивала у августу, мјештани праве шарене конструкције од кишобрана које служе као привремени дом за душе недавно преминулих.

Кишобран у јапанској митологији
Кишобрани су инспирисали и једног од најпознатијих јапанских натприродних ликова – каса јокаи, духа кишобрана. Овај митски лик јавља се у умјетничким дјелима попут „Ноћне параде безбројних гоблина“, гдје се приказују одбачени предмети из домаћинства који изненада оживљавају.

Анимизам у свакодневици
У Јапану се вјерује да и обични кућни предмети, попут кишобрана, могу посједовати душу. Овај анимистички систем дубоко је укоријењен у јапанској култури, гдје постоји увјерење да предмети – нарочито они који су дуго коришћени, вољени, а затим одбачени – задржавају енергију својих власника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.