Занимљивости о висибабама

Висибабе су од давнина познате као вјесници прољећа, јер их људи доживљавају као први цвијет који се појављује послије зиме, често и током зиме, док се снијег још није отопио. Једна од највећих заблуда у народу је да су висибабе типично прољећно цвијеће.

Оне, у ствари, цвјетају у току зиме, а период цвјетања им се завршава у прољеће. Само за неке врсте висибаба се може рећи да су вјесници прољећа. Висибаба припада породици суноврата, постоји више од 70 врста, које се разликују по величини, облику и изгледу, шари на цвијету и периоду цвјетања, али су све бијеле боје. Стручни назив висибабе, galanthus, потиче од грчких ријечи гала и anthos што значи млијеко и цвијет, односно млијечно цвијеће. Народни назив је вјероватно добила због цвијета који је погнут попут старе бабе.

Висибаба обично расте самоникло на сталним мјестима у листопадним, мијешаним или зимзеленим шумама, на ливадама, крај ријека, уз потоке. Може да се нађе на подручју средње Европе, од Пиринеја до Карпата, преко Кавказа, све до Мале Азије. У Алпима може да се нађе и на надморској висини од 2.200 метара.

Висока је од 10 до 30 центиметара. Листови су дугуљасти, зелени. Из њене луковице се издиже цвјетна дршка на чијем врху је само један висећи цвијет бијеле боје звонастог облика. Цвијет се састоји од шест латица распоређених у два круга, а његов мирис је слаб и благ. Занимљиво је да сјеме висибабе разносе, ни мање, ни више него мрави! У свијету се висибабе интензивно проучавају, због специфичних протеина и алкалоида који се налазе у њиховом ткиву. Сматра се да баш у овом њежном цвијету лежи рјешење за борбу против Алцхајмерове болести и то у виду галантамина који чини њихове луковице отровним.

Галантамин је у већим количинама смртоносан, а у малим количинама се користи као лијек за рану Алцхајмерову болест. Посебну врсту отрова производе за одбрану од инсеката и на тај начин обезбјеђују свој опстанак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.